Nema ničeg u živahnim bojama, osim reklama. Ima izuzetaka, tu i tamo, ali skoro nigde nećete videti jarko crvene cevi, čisto plave metalne ograde, ili dućane u pastelnim bojama. Sve je sivo i kremkasto, boje su mešane i prigušene. Zato su računari godinama bili ružne sive kutije - dizajnirani su ovde.

Bude tu i tamo proizvoda u raznim bojama, naročito za decu, ali to je jedan od tih izuzetaka. U TV serijama obratiti pažnju na boju zidova, odeće i uređaja.

Igrom slučaja, 2008. naiđem na slike sa dva-tri sastanka mešanih društava, naši i poneko od našijenaca iz SAD. Nema greške: jedini koji su na sebi imali nešto sivo su to kupili ovde.

Nego, kad kažu "zemljani tonovi", ni slučajno ne misle na sivo. Zemlja je ovde uglavnom crvenica, dakle zemljane boje su kestenjasta, mahagonij, mrka i slično.

Uprkos tom likovnom siromaštvu, bogati su bojama bar u jeziku. Postoji dosta boja za koje mi nemamo reči a navodno ih svi znaju, prepoznaju i razlikuju - til (nema veze s tkaninom, to je nešto blizu tirkizne), ten (otprilike boja kad se lagano pocrni na suncu), kaki, šampanjac (nije da ne liči, al' kad vidim kola u toj boji, meni to na 2mm od sive), burgundac (valjda bordo), fuksija (koju svejedno često pišu fuschia, a i kad je tačno napisana čitaju fjuša). Za neke od njih još i da im verujem da ih razlikuju i prepoznaju, većina mi se čini da je za stručne rečnike - modu, reklame, štampu.