Pešački prelazi, naravno, postoje kao i svuda. Pešaci imaju prednost, i to se veoma poštuje... u blizini parkinga, na raskrsnicama gde ima semafora i uopšte, tamo gde redovno ima pešaka.

Pešaka, međutim, nema baš mnogo, čim se mrdne iz centra. Na takvim mestima su redovni semafori na dugme - zelenog za pešake neće biti dok se ne pritisne. Nekad samo piše "da pređete [ime ulice], pritisnite dugme", pa kad se ulica zove Atlantik (tj Atlantska avenija, al' piše se isto), ispadne da su izmislili teleport.

Problem je što se na mnogim mestima to dugme pokvari, a pošto pešaka ima tako malo, slabo ko primeti, a i ko primeti ne iznervira se dovoljno da bi našao gde se prijavljuje kvar, te se to onda retko popravlja. Možda je nekoj službi dato zaduženje da ide i proverava, ali opet, pošto pešaka ima malo, ne odvajaju se neke velike pare za to, pa nemaju viška ljudi i kvar može da ostane neprimećen mesecima.

Za takva mesta, kao i one raskrsnice gde pešačkog semafora ni nema (a takvih ima dosta), prelazak ulice je poprilična veština, koja zahteva i nešto vozačkog iskustva. Treba ustanoviti kakvim ritmom radi semafor, kad će gde da nastane pauza između dva krda vozila. Nije lako, ali se može.