Рођен сам. Замало да то буде претходно вече, када су моји родитељи били у Кантини. Био сам под столом (што ми се није догађало у нормалном животу - никад се нисам баш толико напио), тј кева је држала стомак под столом.
По књигама, рођен сам у 8:20, ал' кева рече да је у ствари било 8:05, дакле каснио сам на први час. То ће се понављати. Нашао сам ћалетов џепни календар, где за данас пише, "родио се син, зваће се:", а име тек два дана касније. Начуо сам да је требало да се зовем по деди, што вероватно не бих имао ништа против, ал' кеви се није свиђало, делује штогод сељачки, а ово је име у моди (током целог школовања нас је увек било двојица-тројица са тим именом). Кева је победила кад је нашла у неком роману из првог светског рата, где млади поручник тог имена славно гине, на то је ћале попустио.
Име је било штогод у моди, гдегод да сам био, у разреду су била још двојица или бар један.