15-XI-1999.
У Волмарту купио бицикл, и један мањи за Лену, свега 144,13$. Јер није фора да се возим само шест ћошка до посла, а без бицикла сам као шугав.
Али после није испало баш тако. Убива успон. Са мојом блажом срчаном маном, не могу ја баш тако узбрдо, чак ни првом.
Барем је био добар челоклеп, смејао сам се слатко. Кад сам оно давне 1978. апсолвирао па ми бака купила бицикл, узео сам да прочитам упутство. Не може да шкоди, нема везе што знам све што мислим да треба да знам о бицикловима, можда има нешто корисно што нисам знао да треба да знам. И нађем да пише „не подмазивати јестивим уљем“. Ајде. За какве идиоте је ово писано? Јесте да код нас, међу бициклистима, има и тих сенилних сељака и неписмених будала, али коме би уопште пало на ум да га подмазује јестивим уљем... не могу да замислим.
И сад, 20 година касније, опет читам упутство. Није ни на лошем енглеском (бицикл је, наравно, кинески), све је то јасно и, е види ово, пише „не подмазивати јестивим уљем“. Па стварно смо били испред свог времена, то је код нас писало толико раније.
Го излази са Ларијем. Из Зиро Дистанса сам се опет огребао за малу Сеико фоткалицу, па имамо хрпу фотки њих двоје око мотоцикла. Ваљда ју је више привукао мотоцикл него што је Грег муљао са својим друштвеним пројектима и огледима. Сконтали смо да смо, као породица, његов пројекат и да је из нас хтео нешто да научи, да сазна, што наравно нисмо могли да докажемо, а ни не треба. Назнака има свуда.
Фоткалицу је данас Нина носила у школу, те је све ово њено.
Наша прва редовна интернет веза је прорадила јуче. Јесте да је на модем, ал' јебачких 56КБода, и то у месту, а други модем је вероватно два ћошка даље, а плаћа се ђутуре и телефон и мрежа. Први месец фрај, потоњи 20$.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Грег Рубентал, Зиро Дистанс (Зиро), Јелена Средљевић (Лена), Лари Артојс, Невена Средљевић (Нина), на енглеском