Били јуче у Ричмонду. Го је примљена у фи-капа-фи (што, наравно, изговарају фај-кепа-фај). Дворана где је била церемонија је некад била нешто друго - биоскоп, куплерај или тако нешто. Чудно је урађена, укопана, па се са улице уђе у предворје, и одатле у горњи ред гледалишта. Бина делује да је 10-15 метара дубоко.
Наравно, кад је дошла на ред за прозивку, професор који је држао микрофон је добио отворени прелом језика у покушају да изговори презиме. Саплео се на ј, и испалио врло оригиналну верзију презимена, поваљали смо се од смеха. Има нечег у тим уметничким школама.
Том приликом је и дипломирала. Остају, међутим, у Ричмонду до даљњег, тј док Рикардо не дипломира, а има још два семестра јер тера два мајора* (програмирање и економију). Чита Економист као свето писмо, а то и иначе ради на веровање. Није то наука, па је увртео себи да ће бити негде финансијски директор, ускоро.
Данас на УАу, са Трејси:
>Недавно сам чуо да неки професор историје каже да кад се нешто догађа, све треба прибележити и сведочења свих присутних или упућених снимити, па у бункер на 20 година. А онда све то погледати из перспективе времена и осталих догађаја.
То је идеални случај, не бива скоро никад. Податке ваде углавном из извештаја оних који рапортирају претпостављенима - јадника који подмећу леђа кадгод дође до густог, и прва им је брига да сачувају своје стражњице, па да задовоље форму, а истина је доста ниже на списку приоритета. Такође су сувише близу догађају да би схватили његов значај, па често изоставе важне ствари.
Та ми се идеја одавно мота по глави, да омашке у причи о догађају, или бочне ситнице, могу да буду довољне да се сведоку освежи памћење и да се тако открије много више него што је било записано. Три године касније ми је било драго што Нетскејп/Мозила никад нису затурили моје имејлове и што још имам скоро све (осим службеног из Зиро Дистанса, Ориона и можда еМПаба, где сам био принуђен да користим Аутлук. Имам и бекапе од свега, па шагод да сам заборавио, нарочито датуме, могу да повадим одатле. Шта се десило три године касније? Почео сам да пишем Бјо, прво у примерку Зода, а онда сам му додао ц7, наследника catal6.prg, да бих имао ове унутрашње везе. А после сам уклонио и хијерархију, додао још којешта...
На северном фронту, Гери размишља да би, кад сајт једном крене и налети саобраћај (а морао би то да зна, направио је АМГ), било добро да имамо нешто кеширања. А јесте ово кључан тренутак - унапред спремљени комади хтмла, које би веб тим онда повлачио из базе, би избегли најзахтевнији део. Ту се раде троструки и четвороструки џојнови табела, јер сваки догађај има више учесника, сваки у својој улози тог дана, неко је свирао, неко осветљавао, нешто је ту место где се одигравало. Још горе за стране неког од њих - ту треба да се наређа с ким се све појављивао на истим свиркама. То сам и написао, касније; данас је идеја рођена.
Чантрао доста са Давидом, посао, посао, посао.
----
* обично се узима главни и споредни (major, minor - мајор, малолетник)