02-IX-2015.

Нацртали смо се на Сурчину сат раније, по савету другара Џастина Кејса. Очекивао сам гужву али откако је тај нови („Путинов“, тј Пупинов) мост, сад имам само 75км уместо 100, стигао за 80 минута.

А онда је слетање одлагано. Мували смо се, пили кафу, јели сладолед, попушили онолико и углавном примењивали своју вештину пролажења времена, ту имамо заједно 120+ година искуства. Кафићи су сад почели да убацују прскалице у вентилаторе, тј неко је направио добре паре на увозу (не надам се производњи) тога, и уз ваздух стиже распршена вода у капљицама толико ситним да одмах испаравају, што боље хлади него само ваздух.

Уместо у 12:35, слетели су у 14:55 а даље је све ишло глатко. Овог пута је Неша био боље расположен па смо свратили и до ћалета. И вечерали сарме.

Нина окачила неку гомилу фотака где су свих петоро (са све Ејмили) у некој сали за физичко, с кошаркашким штрафтама на паркету. Видим ту и Ејмилину кеву, можда је нешто код ње у школи.

Сутрадан у породичном чету, Го објави благу вест - трудна је... Сви весели, Лена одушевљена (ухватио снимак, израз срећног изненађења).

Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Ејмили Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), Стенли Бергер, на енглеском