Ајтијевац из играчке фирме, последњи власник Ворнер, где су радили он и Го. Срели су се на пуш паузи и смували се брзо. Неколико недеља касније се преселила код њега, а Рикардо нек се снађе.
Изродили су двоје деце, Нешу и Аниту. Обоје су напустили Ворнер Брос и он сад ради беемвеове - или купи шес да направи пет, или их исече у делове, или темељно рестаурира да боље не може, па прода по некој отменој цени. Рођени је џамбас, не причај са њим дуго јер никад не знаш шта ћеш купити.
Родитељи... Није то био неки срећан брак, ако је и био. Кад сам га упознао, отац је већ живео што на улици, што у колима, што по неким јефтиним становима. Све што добије од социјалног и од свирања клавира по баровима даје на кирију за два складишта где држи своју збирку дрангулија, које је што покупио којегде што купио за ситне парице, и тога неће нипошто да се одрекне. Сад су му већ и стан и кола пуни тога, Стенли се чуди како уопште може да вози, једва види кроз прозор, тога има и под педалама. Најновија фора му је била, кад га је Стенли питао што никад не пита како је Го, да управо чита књигу Медлин Олбрајт и да су Срби мучили Муслимане (!)... Његова два брата неће да чују за њега.
Мати му је последње године живела на Хавајима. Некад је живела у некаквој хипи комуни. Има сина и са претходним мужем. Стенли је одрастао код ње, о чему никад није нешто много причао. Школовао се од куће, уредно исполагао разредне испите до матуре.
Након катастрофе у Фукушими, пала је под утицај неког са јућубета, и тврдње да ће сви ти изотопи прво да ударе по Хавајима, свиће д'умрете. Нешто касније, кад је Неша већ био рођен, дошла је да живи са њима, па је бар једно унуче видела за живота. Она тица злослутница је била убедљива, стварно је добила рак - вероватно од страха. Олакшали су јој, бар, уљем од канабиса, за лечење је већ било касно.
Никад је нисам видео, осим накратко, кад је Стенли разговарао са њом преко скајпа и договарао да пређе код њега.