30-VI-2010.
Двајсосмог се екипа из Феривера јавила из Рима, постављају штанд. Лора има неку породичну фрку, па Норман и Хана треба да чувају кућу кад Дас оде (ионако су на осам ипо сати размака). Јану погинуо стриц, пропао кроз кров од шупе. Дејвид: „какав дан... нек нам црне мачке не прелазе пут данас“.
Двајздеветог, олдвејв:
> Не памтим који пут ово подвлачим, али ето још јед аред: такви као што си ти, који су остали и нешто изградили из хаоса, то су они храбри. А не они који су побегли, нпр. као ја ;)
Остао, у Вирџинији? :)
Оно, већ се помало рачунам у домороца. Већ знам важније пречице где је мања гужва, и забитија места за паркирање.
Маринко покушава да убаци термометар у подужи ескуел селект, да би некако кориснику ставио до знања да програм и даље ради и да се није закуцао. Кажем му „"Прогрес бар" звучи тако соцреалистички... то је бар где за шанком седе све најпрогресивнији елементи друштва, сува авангарда долази да се напоји... ал' тешко ће то ићи, јер док тера ескуел наредбу, он је поприлично отишао и има да чекаш да се врати. А ако убациш некакву функцију, макар празну, за сваки слог има да је позива - тек ће онда да траје.“.
Од мојих:
већ сутра очекујемо снимке са венчања. Све најбоље.
Оне од ујутро сам видео али ћу да попричекам док их добијем. Носио сам шкљоцу али је остала у колима, имао сам службену дужност да изведем младу на песак, па је мало без везе да ми ландара о рамену. Сликала је Го, а и још петоро-шесторо других, плус неки Ендеров другар који је једно време био репортер за Сиенен, тако да смо имали и званичног сниматеља. То, кад стигне.
Поподне је била журка код његових. Мало се пило, доста се јело, напољу је била паклена врућина, унутра довољно ладовина, друштво мешано, говорио се енглески, српски, тагалог и руски :).
Ево нешто слика. (...)
Госпоја иза клинке је прија (Фрејс). Људи се увек чуде како је тако ситна женица могла да роди таквог грмаља.
Иначе смо се мање више зезали цео дан (осим што сам ја, ајде, радио). Добар део поподнева је отишао на слагалицу, „Прохујало са вихором“ преко целог стола, од ваљда 1700 делова. И завршили смо је. Претходног дана исто била једна тако велика.
Пребацио 50 милки на Нинин рачун - као свадбени поклон и као учешће за ону кућу. Са довољно великим учешћем је много јефтиније - добија се повољнији кредит, не мора да се додатно плаћа осигурање кредита (!) (што је типична банкарска муфљуштина, ко нема, наплати му додатно) итд. Сад остаје да она среди за тај кредит са ШКЗ.
Девојке (обетри), Ејмили и Ендер су се проводили у Вилијамсбургу, фонетски Виљемзбргу, по рингишпилима, ролокоустерима и чему све не.
У стражњој алеји, иза куће, сам данас снимио неколико кадрова оног зеца, што навраћа ту већ недељама. Она крнтија од друмске крстарице што је остала иза претходних станара у броју 2 је и даље ту, предњи браник још није отпао, а и даље, изгледа, служи као мртва јавка... неко од њих наиђе да провери да ли су врата закључана и да није неко оставио нешто испод седишта, онда пола сата касније наиђе неки случајни пролазник и уради то исто, па онда опет пола сата касније онај први дође да провери. Виђали смо то за ноћних пуш пауза у стражњој авлији, таман се одатле лепо види, а оно светло са стуба тачно осветљава све.
Не верујем да су диловали било шта јаче од марихуане. Или бар тај мирис умем да препознам, благо вуче на свежа кокошија гованца.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Дејвид Бертон, Ејмили Аквила, Ендер Аквила, Јан Бренкелен, Лора О'Хера, Маринко Протић, Мохандас Раџ (Дас), Невена Средљевић (Нина), Норман Шен, олдвејв, Росанда Аквила (Фрејс), Феривер Фертилајз (Феривер), Хана Блербери, на енглеском