30-XII-2009.

Јуче је Лена однела Фујицу у школу да сфотка мало свој матурски опит, вађење тимола из мајчине душице.

У повратку, док сам је возио кући, замолио сам је да шкљоцне ову згрумфовану* бандеру. Стоји тако већ недељама. Нису све жице једнаке, неке су на високом положају.

Њен као дечко, Тревис, се враћа на МИТ, и ваљда га нећемо ни видети за време пролећног распуста (Далтонови су штогод богати али у дуговима до грла, као што је и већина те феле). Испоздрављали смо се као да је заувек. Били смо једном ногом овде, сад смо већ једном ногом тамо.

Нагледао сам се дискова са Нетфликса вечерас - један Шерлок, па Парков „Матори“ (тешка ствар, упркос свој тучњави и крви, филозофска), и опет „Небеског капетана“, па онда читао критике о њему. Вели један да Конран са причама из тридесетих уме све осим да приповеда. А шта ту фали, из угла америчког критичара? Мислим да је до британштине. Главни лик је РАФов пилот, говори (а и пајтос му) прилично шкотски, ма бритоси до даске. Не мрда горњом усном, зеза се на ладно, све то. Фале им претеране емоције, разметање у двобојима, кафанске туче. Па британски премаз преко свега схвате као „ал' су сви дрвени“... а ниједном критичару не смета што РАФ има базу у сред Непала. Колоније су заувек, то може.

У ствари све те филмске перионице мозгова не допуштају да било где у свету мештани нешто сами, осим ако треба да испадну невешти. Тј не баш без изузетка, али општа је слика да нпр мексичка полиција никад није решила случај, не на своју руку.

Што би се дало искористити. Да сам мексички пајкан, претварао бих се да сам баш како ме замишљају. А онда бих их заскочио. Да наседну на сопствену пропаганду. Што би била и добра радња... пошаљеш Поароа или тако неког да реши случај у тзв. „заосталој“ земљи, па се он изглупира што је мислио да свет свуда ради како га навије англосаксонски сајџија, и буде пуштен да замоли месног детектива да му очисти ципеле. Комад би вероватно пропао на најбогатијим тржиштима, ако би уопште био пуштен на њих, ал' није битно - било би забавно док се пише.

(а гле, ово сам написао одмах сутрадан... идем у корак са својим временом, а?)

-----

* в. Алан Форд


Спомиње се: 27-I-2022., Алан Форд, Далтонови, Јелена Средљевић (Лена), Тревис Далтон, Фујица (Фујица), на енглеском