(ово сам прво мислио да мора да је било око 10. или 15, па онда око 20. Кад сам преснимио странице дневника (51 годину након писања), испаде 26. Добро.)
Воз је кренуо из Новог Сада у 9, а у истоветну станицу у Сарајеву смо стигли у 17:00. Станице су истоветне, исти тлоцрт, исти мермер свуда. Мада се штогод сећам једне од њих од пре (које... сарајевске од путовања у Доброту?), збуњује кад из једне стигнеш у другу. А, не, пише да смо ишли бусом, то са станицом је било неки други пут.
Тестови 27. Прво преподне слободно, што смо искористили да купимо лењире (који ће нам? нису нам требали). У подне, ручак "код Американца", ког се уопште не сећам. Остало... нисам записао, обећао да ћу, нарочито у погледу оне из Руме, које се такође уопште не сећам. Ваљда је довољно дуго разговарала са мном.
Ово је више екскурзија. Исти сценарио као пре две недеље у Сенти, само занимљивија географија. Поп је, сећам се покушавао да пева "Саламанду палаганду" од Тираносаурус Рекса (изгрешио је мелодију код зузузузу, што сам установио неких тријеспет година касније, кад се песма нашла на мом диску).
Спавали смо у ваљда неком дому за ученике средњих школа, школска година готова па се испразнило. Зграда доста старо изгледала, јер је фасада посивела - свуд се ложио угаљ, доста индустрије у крају, све загарављено. Време нит лепо нит киша. Падала је претходни дан, и нешто ноћу. Преко дана облачно, не претопло и није ни нека запара. Неки лик из Новог Сада је био главни забављач, напунио би уста водом, ишао до друге спаваонице, куцао, па ко му отвори врата он га попрска из уста. Онда би то поновио у наспрамној, па би га тамо гађали јастуцима. Покупи јастуке па донесе код нас, као и једну ципелу. После је све то враћено, чуло се "јао" кад је ципела погодила неког. Кад се то утишало, Букац је преузео. Причали су се вицеви о лудацима, тада баш популарни, или би само прозивао Мораву, а кад се овај јави каже му "иди пишај па се стишај", па тако једно десет пута, у неправилним размацима. Или кога већ стигне, чим настане тишина.
Открио сам Баш Чаршију и Мрквине ћевапе, где сам наредних година навраћао кад год сам могао. Прескочио сам Ферхатовића јер сам знао да је некакав фудбалер и нисам хтео да му правим промет - ем је славан, ем пун пара, ем ухватио место на централном тргу чаршије, ма зајеби, не улазим ту.
Не сећам се баш шта сам снимио и на шта је личило, ваљда нисмо ни добили да понесемо, имам само оно што смо у недељу пре подне, док жири заседа, обишли врело Босне. Што је баш занимљив парк, са сто поточића и мостића и свуд жубори. То сам прегледао и касније па ми остало у глави. Последње сцене сам снимио из буса, покушавајући да ухватим светла Кошева, ал' тих светала је било у ствари мало за траку од 18 ДИН, недовољно да се сложи простор.
Не сећам се како сам се сместио (тј пласирао), ваљда око трећине, ал' свеједно, научио сам како то иде и шта треба да се ради, видимо се догодине.