Изгледала је тада прилично као и сад, само што није било туроператера у данашњем смислу, него се то радило преко тадашњих туристичких агенција или синдикалних одмаралишта или чега већ, превозник је увек био из места, једна те иста аутобуска фирма, а смештај кад се како заломи - од бајаги гостинских соба са војничким душецима, преко спаваоница у ђачким домовима, до хотелског смештаја без звездица, са једним купатилом на неколико соба или цео ходник. Бивало је чак и по шаторима, али то је престало док је моја генерација дошла на ред.
На екскурзију су ишли ђаци, или радници из исте фирме, или наставници из исте школе, с тим што се ово последње мени није догађало док сам радио у просвети. Погрешна школа, шта ли. Димче је показивао слајдове из Грчке негде око 1976, а нечији негатив са путовања целог Змаја по СССРу је остао у мојој архиви.