23-XI-1993.

Данас на сезаму

Гђа Саманта Фокс изразила дубоку захвалност Зрењанинцима што су се одрекли гаса у корист Београђана.

Ил већ једном собаљујте скотове, ил немојте да се чудите ако вас будемо попреко гледали одавде. Ово је већ не знам која ствар која прво нестане овде едаби се у Београду коју недељу дуже одржала илузија да бајаги нема несташице.

Да буде још црње, околне општине не да нису остајале без плина, него нису имали ни рестрикцију, а нама су прво пар недеља удељивали од 6 до 14 + цео викенд, па онда од 7 до 10.30 + викендом до 14.00 а сад у петак до 11 и ту му би крај - преко викенда уопште нисмо имали гаса.

Овде се већ прича да се тачно зна која три локална вазелинца треба о бандеру. Један од њих је директор овдашње дистрибуције гаса, чујем да је још у понедељак ујутро био очајан - знам човека и мислим да му се може веровати. Главни вентил је у Новом Саду или пре у Београду.

Досад су наши политичари као мираз за напредовање носили рафинерије и друге веће инвестиције (да ми је знати ко нам ували ону чукару а однесе рафинерију у Нови Сад), а сад смо дотле пали да могу да носе само наша смрзнута дупета (тако твеба). Увек неко иде горе преко наших леђа.

--> Идеалан сепсин гласач је пингвин: воли зимоћу, стоји у реду и тапше

--2> сваки свога скините субашу

-----

(1) Слободанка Груден, градоначелница Београда. Надимак је због груди.

(2) Изборна парола Еспееса, "тако треба", али Шешељ би изговорио "твеба".

Епилог, три дана касније: Зрењанин се у корист Београда одрекао и соли за путеве.

И ово:

/ Ко ће бити крив? Па апотекари, наравно. А ко други? ;)

У комшилуку имам једног. За протекле две недеље радио је укупно дан ипо; тај један дан је био кад је држава одобрила поскупљење (800% уместо 2804 колико је тражио СПАС (*)), други дан до пола подне само оно што је остало, и крај.

Данас праааазно, дибидус.

(*) Савез приватних апотекара Србије

Тај приватни апотекар је онај лик што ми је у резерви био командир чете, бар на оној вежби 07-XI-1984.. Апотека му је била у подземљу, поред ДБА - између нас је био само један дућан, неко је ту продавао финију грнчарију и порцелан. Иза њега је била велетрговина, чији је власник био један од она два брата близанца са Руже (у ствари радничке, илити доње колоније одмах поред), што су се често спомињали 1969.-1971.


Спомиње се: 07-XI-1984., ДБА, Ружа, сезам, на енглеском