11-I-2017.
Сви смо устали око 3:00. Стенли полеће у 6:20, па сви (тј он, Го и ја) по сендвич и кафу и тутањ. Деца остала код куће са бабом.
Још пада снег, али не много, можда само неки километар око средине пута до Београда, а нове зимске гуме добро држе на друму. Могао сам да терам 70 до 80, редак саобраћај. Последња кафа на аеродрому, последњи дим напољу, и оде он, да не чека последњи минут а и ми да се измигољимо пре него што се Београд пробуди.
Испало је одлично, чак и оно зајебано скретање кад се сиђе са аутопута и крене кроз Земун је било празно. Ово је први и једини пут да ту нисам морао да чекам. Прошли пут сам морао надесно па на семафору полукружно, што је чак испало брже - видео сам да онај што је био испред мене још увек чека, и после сам га видео вако ситног у ретровизору.
Снег је углавном стао, али је у овом смеру било тако мало саобраћаја да га је на мојој страни пута било више, нисам могао брже од 60 без плеса. Стигао глатко кући и одремао.
После ручка, радио још на конверзији на ону шкотску клинику и послао све Суезу. Онда отишао да обиђем ћалета.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Стенли Бергер, Суез Лима, на енглеском