Сахрана. Без свештеника, али је Арпи свеједно морао да плати нешто за употребу капеле, јер ово није градско гробље, него католичке цркве. Вишња се појавила, са све сином, Лена и Милан су дошли из Београда. Силвија, Драган, Јагода и мали Стојан (чија је коса начисто подивљала!), Боба са неколико другара. Обред је био кратак и сведен, без говора. Ја сам носио крст, почаст ваљда.
Пробали смо у Занатлију, али су имали неку журку, пуни скроз, па смо даћу држали у Банатској кући, у авлији. Обичан ручак.
Као да нико није био баш тужан, општи осећај је био да имамо бригу мање. Као и са ћалетом, имали смо много среће што је последње године провела са тек понеком модрицом, без прелома, без ноћења у болници.
А и били смо презасићени. Ово је пета сахрана од новембра.