Последњих стотинак година увек је ту била кафана са тим или сличним именом, под разним облицима власништва и организације. Налази се у авлији удружења занатлија, касније удружења самосталних привредника или тако нечег, што је увек постојало само се звало овако или онако.
УСП је био муштерија ДБА и често сам бивао тамо, али никад нисам свраћао у "библиотеку", како су га по кући звали. Кад неко пита где је председник удружења, не може се рећи "ено га у авлији, убија се од пића", лепше је "отишао у библиотеку". Ко зна да ли је одавде настао кафић у Гимназијској, који се стварно зове "Библиотека"...
Одлична кухиња, али од 2013. слаб избор пива. Тј нема избора него "држимо програм тог и тог произвођача", што је скраћено од "мафија нас тера да купујемо ово, и онда изеш га, немамо више Штајгер". Често има живе музике, међуградска из XIX и прве половине XX века, само тамбураши, некад Роми некад не, са инструментаријем од прима до бегеша, буде некад и хармоника приде. Умеју да ти се непозвани нацртају око стола. Некад и направе штимунг, увате коју кинту, а некад напросто осећаш како притискају и не можеш од њих да причаш. Кад су се расејани скупили ту 2013. бакшиш смо смањили управо зато што музика није била уклоњена. А седели смо довољно далеко од осталих.