07-IV-2011.
Посао цео дан. Касно поподне, одем до болнице да обиђем кеву. Боље изгледа, али ми делује да је третман понижавајући - има катетер, добија ласикс за испишавање, вероватно се то скупља у некакву кесу... непријатно је. Донео сам јој домаће клопе, али углавном лиснате сланише из пекаре (ваљда „Златни клас“, мислим да је локални ланац). Пита је ли то моја драга месила. Мислио сам да је то стара породична фора, јер се за сво то индустријско тесто (кекс, наполитанке) итд говорило „тата месио“, или ко је већ ишао у дућан. Пошто сам иначе дошао са намером да је забавим и разведрим, кажем да јесте. „Не могу ја то да једем“. А реко ваљда је нешто са варењем, уме то и мени да лоше седне, то је набијено маргарином и младим сиром, ако претерам уме да ми прави проблеме.
Тек касније ми је пало на ум да је хтела да каже да неће да једе шта она направи. А добро, има друго шта да поједе. Пустиће је сутра.
Од ове године нове таблице. То је увек био проблем, јер је систем вазда инсистирао на ГГ-ннн-ннн формату, где је ГГ град, а цифре редни број. Што се тешко памтило, није било баш читко, а у Београду је понестајало бројева. Бројач је враћен на нулу само једном, око 1992.; после СРЈ није, него су само заменили савезну заставу српском, плус грб, али бројач се наставио. Ово је први пут да и десно има слова, па је адресни простор много већи, нарочито што алфабет није енгрпски, него садржи и ŠĐČĆŽ (шокиран сам). Док сам чекао такси, спазио сам ово YĆ, морао сам да шкљоцнем (ради нокла, како тако).
Укључивање ових пет слова је било разлог за добру галаму, јер је, мним, било права ствар али урађена преко курца. Пре свега, по вертикали није остављено места за квачице, па се са више од 3м C Č и Ć изгледају исто. Типографија без типографа, рачун без крчмара. Друга брљотка је софтвер за паркинге, што се плаћа телефоном а проверава камерама, који уопште не зна за та слова у свом OCR делу, па оних 30% људи са тим словима имају проблема са паркирањем (никад нисам сазнао каквих проблема и како се то решавало, сви се само деру и не износе чињенице).
На крају, након осам година, само су избацили тих пет слова и прешли на енглеских 26. Ово је смањило адресни простор на 676 парова уместо 961. Посебан бисер, и знак ових времена, је што се нису драли „што сте слова направили са тако ситним квачицама“, ни „што не среде ту апликацију за паркирање да научи латиницу“, не, драли су се „ком је паметњаковићу дунуло у главу да користи наша слова“.
Десет година касније, реч аутошовинизам је била увелико у моди, а лик који ју је гурао, непатворена лујка, је био на лошем гласу, зајебавали су га... исти они који су били против šđžčć. Ту су негде у глави нешто укриво преспојили, а ни не примећују.
Спомиње се: енгрпски, нокла, на енглеском