Мешавина српског и енглеског. Има га у траговима још од шездесетих, али је зацарио негде средином двехиљадитих, до 2010., кад смо се вратили из САД, било га је свуда. Има дућана где нема крупнијег слова а да није на енглеско, где се јавности обрацају осисаном латиницом, тј пису српски енглеским словима. Има реченица смишљених на енглеском, са енглеском грађом, фраза оданде накалемљених овамо, сасвим добрих речи избачених и замењених енглеским (које пак имају још шест значења).
Најјачи је код исписа страних речи, ту се строго држи правила пола-пола, отприлике као што Амери изговарају немачка имена, пола да личи на оригинал, пола по своме. Ево, без неког реда, набацан списак појава.
Може comerc, comerce, commerc а komerc, commerce не може никако.
Може expres, ekspress а express не долази у обзир јер је скроз енглески, ekspres исто не јер је српски.
Речи које се завршавају на -ија сад има да се завршавају на -иа, чак и фолиа, нема везе што се на енглеском каже foil.
Стране речи се пишу како се пишу на енглеском, ко јебе оригинал, осим понекад. Нпр "tortilja chips sa ukusom pizza", а никако "tortilla čips sa ukusom pice". Да би чипс могао да има множину ником не пада на памет, јер би онда морали да размишљају гласи ли чипси или чипсови или чипсеви. Да реч чипс већ значи множину, па би био чип, чипови - ама не, не долази у обзир, то није иста реч. Осим што јесте, у енглеском. Али ово није енглески, ово је енгрпски. Такође, аутор је јамачно у себи рекао "са укусом пице" ал' није смео да напише "pice", јер је пица, јелте, деминутив од пичка, него се двоумио између pizzae и pizze и на крају оставио у номинативу, за сваки случај.
Придеви се укидају, ређају се две именице, при чему се прва не мења по падежима. Уместо папира на коцкице или коцкастог папира, стигли смо до коцка папира.
У логотипу дијакритички знаци да се смање и сакрију до непрепознатљивости, простор изнад реда им не остављати. Важи и за регистарске таблице.
Србија је данас република четири банане - она оцила избацити, банане ту дођу.