22-I-2013.
Претходно вече, у 21:30, сам стао на сред велике собе пред њу и пољубио је. Ендер ме погледао онако, шта сад ово би? „Упознали смо се пре четрдесет година, петнаестак минута тамо или овамо“.
Здраво ладно. Данас идемо у Нови Сад да пазаримо материјале - има одлично дућанче на булевару.
Спаковали смо се у сакса (тј. Лена, Нина, Ендер, Раја и нас двоје) и кренули око подне. Прво смо обишли Ому у приватном (и испод тезге) старачком дому на Багљашу.
Кућа је уобичајена мешавина новог и запуштеног. Степениште го бетон, без плочица. Ограда није фарбу видела годинама. Поштанско сандуче ново (јер је пошта навалила да их стандардизује бар на ову величину, купио сам и ја па никад нисам окачио), кутија од плиномера зарђала. Сателитска тањирача и венац од ивањског цвећа (окачен о кућни број да увене, обичај... и ваљда верницима нешто значи).
Ома делује да је океј.
Нашли дућан. Сићушан, тесан и натрпан до плафона. Особље је буквално акробатска група, како прескачу једно преко другог и тезге, невероватно. Ваљда би било и немогуће сложити пристојан видео, можда са четири камере са широким цевима, по ћошковима. Али нашли смо шта смо тражили, а пошто смо прескочили ручак, огладнели смо. Оштра зима са кошавом, баш како је се сећам, делује тако на апетит. Отишли преко у већи киоск, јели ваљда пицу. Раја шармирао рибе за суседним столовима, као и увек.
Па онда у Гардиновце. Ендер је возио скоро до тамо али не, два села пре циља му се придремало, па сам преузео. Ем варење ем грејање, мали ауто па се лако загреје, и готов је. Утрефим кућу, па смо провели лепо вече са Јацом и мужем јој и синовима. Нисмо навраћали још од њиховог венчања, а сад имају два момка (који су се баш фино сложили са Леном, били су после у контакту на мрежи још неко време). Наследили су велику породичну кућу, стару сељачку, и изненађујуће добро очувану. Две тетке су држале кујну, и ау јеботе шта све старог држе у животу. Пробао сам неке ствари које нисам окусио деценијама.
Ракија им је баш јака, 63% али и даље има укус (јесте, како су ми рекли неку годину касније, препичу је али убаце и нешто на сунцу сушеног воћа да се натопи). Попили смо по две-три ал' није нас нешто дрмнуло, само нам је било лепо. Каљева пећ је међу већима што сам видео. Било нам је топло, а Раја је провео већи део времена без гаћа.
Не знам којим смо се путем вратили, ваљда краћим преко Титела, где је део после моста напросто опасан, иде по насипу од саме глине, па се угиба гдегод стигне. Ал' Ендер је возио, он воли узбудљиве друмове.
----
* Ћале је ушрафио тако један клин између купатилског прозора и улаза и качио те венце док нисмо били ту. Венац сам откинуо и бацио чим смо стигли, неће ниједна црква сматрати ову кућу за своју. Како је певао Миле Кекин 2018. „ја нисам ваш“. Завртањ сад служи да привежемо шалокатру од тог прозорчета, да не клопара кад дува.
Тај ивањдан пада негде око дугодневнице, мора да је ухапшена нека претхиршћанска светковина.
Спомиње се: 07-VI-2021., Ендер Аквила, Јасмина Сентовић (Јаца), Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), Нови Сад, Ома, Рју (Раја), саксо, на енглеском