07-VI-2021.
Јуче звала Јаца, ал смо ми били негде са девојкама, па сам ја после звао њу. Јавио се њен муж, да најави да ће да дају годину тетка Теји у суботу. Пита како смо прегурали ову годину под короном, реко "слаба била година, само сто литара ракије смо испекли, претходне било двеста". "Ово је најбољи одговор досад што сам добио".
Пре подне сам отишао до мурије да подигнем саобраћајну за Јоду. Најзад једном да негде могу да одем бициклом. То је ова зграда прекопута од бусодрома, ту је увек гужва - ту раде и личњаке и пасоше и возачке и саобраћајне, а сад откако је корона чека се напољу и изгледа да су још спорији него пре. Срећом, то што је било да се чека сам одрадио прошли пут, овог пута само ушао, предао привремену потврду и потписао да сам примио.
После ручка смо отишли у Петерхид. Био сам спремио тестеру и рукавице, да направим још већи крш с наше стране зида - да насечем лесковог грања и да пренесем нешто старе жичане ограде са бодљикавом жицом одозго, али јок - чворци су одустали од даљег черупања трешње, а комшија се задовољио оном трешњом што му је ближе. Изнео сам лотру (више је не остављам напољу, мада у ствари напољу и стоји, али то је у великој шупи иза огромне гомиле грања, које више немам где да изложим откако су украли казан) и навалили смо да беремо. Одлична, рана трешња, најели смо се ко стока и набрали тридесетак кила.
Увече код Драгане, опет без фоткалице, 48. френдз парти, само сам успут ноклом снимио оглас на табли код самоуслуге, што је покушала да преприча јуче. То је у ствари текст који може да се чује сваког радног дана око 11, понекад и двапут, у разним извођењима, и са разним методима насиља над језиком. Интонација, нагласак, падежи, бркање родова и једнине-множине, све то није битно, битно је само да је гласно, да се добро чује док крстаре крајем, и тако сваки дан, све у нади да ће неки комад кућног апарата да нагло буде проглашен за стар и понуђен њима да купе. Успут, а бије их такав глас, шпијунирају по крају и гледају шта где има да се здипи. За последњих десетак година су се поправили - више не возе дркаве старе ладе него новије комбије, и уместо крештавих мегафона сад имају пристојно озвучење, што јесте напредак али се сад нажалост разуме.
Наравно, чим сам то написао, појавили су се неки нови (канда имају неку интерну погодбу о подели терена), са одвратно лошим озвучењем, ту се (срећом) ама ништа не разуме, као кроз дечију лимену трубу да се дере.
Понео сам опет неку ракију из збирке, тутифрути 2020.4 (тј из четвртог балона), ал' после печења су Драгана и Борче опет прешли на вино, међутим она није прешла на пиво, него је остала са мном на ракији - не тој што смо понели него је имала неку дуњу. Онај идиот опет покушава да тужи Драгану да јој отме стан, иако је већ десет година потрошио на то и попушио сваки пут. Успут јој је и нога отекла, она где је 1985. смрвила зглоб кад јој је возач био летва пијан па ајде она ће да вози од Петроварадина - стигли су до Жабља, а она је провела три месеца у гипсу и претрпела поприличну операцију (чули смо трећи пут причу како је уз сва остала средства за смирење дежурни лекар, с којим се добро зна, донео два деци ракије и дао јој да попије брзо, да би уопште могла да се испава пред операцију).
Сећам се да сам успео да им одржим пажњу причајући неки дужи виц. Десет минута касније више нисам знао који је то виц био.
Остали до пола два, дочекали нашег таксисту.
Јода стоји испод трешње, коју нападају неке вашке, а и чворци. Вашке нагризу младо лишће, на крајевима грана, што нам баш и не смета јер је трешња већ превелика. Што спорије расте, то боље. Али капље нешто из тих гранчица, или можда од оног што чворци кљуцну, па је ауто сав лепљив и изгледа баш грозно. Ал' нисам га данас отерао на прање, треба прво средити трешње. Има их доста за казанче-два. Још нисмо пекли ракију од трешања, а чуо сам да је фале, они ретки што су пробали.
Десетог сам отерао комби да ми среде климу, јер претпрошле године су оправили па је држало недељу, прошле четири дана (и каже пробали на притисак, нигде не пушта), ајд сад среди како ваља. Радио ју је мој имењак који је купио саксо... каже ово је трулекс, ово је сушач и од њега иду ове две цеви које су распад, алуминијум а спаја се на челичну прирубницу, па то само да пробам да одвијем има да се распадне. Ако нађеш делове... иначе, ништа нисмо ни радили, нема ту шта. Задужио сам Нину да нађе делове, она се боље дознаје у те ствари а и она највише кука на комби, па ајде уради нешто. Вероватно неће бити од тога ништа - већ сутрадан сам чуо предлог да код Лене у сватове идемо Јодом. Онда сам јој рекао да ни у њему не ради клима, ал' ако је претходни власник мислио да ради цакум пакум, значи да је издржала целу сезону, ишли су њим у Грчку, дакле пустио је преко зиме. Видећемо.
Поподне сам изнео велику лотру и обрао ону олиндрану трешњу са улице, којој смо лане одсекли доње гране јер су их деца ломила. Одлична, од оних крупних што пуцају у устима. Ал' то већ слабо ко једе, прошле су прве трешње и више није занимљиво. Обрао сам и вишњу на углу, која је израсла у оних 60цм колико по пропису морамо да имамо између куће и међе, па се рачуна да је наша. Обрао сам и једну грану од суседне комшијине што се пружа код нас, као што очекујем да ће он да обере своју страну ове наше. Иначе, тих 60цм је пропис још из ваљда Аустроугарске, кад се догађало да лопови уђу кроз комшијину шталу, пробију зид и кроз ту рупу одведу коње.
Трешње су за јело, вишње убачене у ракију.
Једанаестог сам коначно опрао Јоду, мада је ноћашња киша спрала све оно лепљиво што се нахватало, ал' сам бар понео ону четку од 54 године (купљена да се пере фића) и изрибао оно што компресор не може. И наравно, поподне је пала нека кишица, тек да мало зајебе ствар.
На УАу већ данима траје расправа неког лика из Торонта на тему усраних програмера, што он сам покреће, низ за низом, и главном успева да се посвађа са скоро сваким, нарочито Јаном. Сви који не мисле да је оно што он тврди апсолутно тачно и у рангу светог писма, су углавном идиоти, ћорави, незналице итд итд, а за Јана чак тврди да га прогања.
И онда се јави Јан на скајп, па напише да је тај тип радио једно време у Фериверу, уз невољну препоруку Џерија Олсена, и да је допринео, за те три недеље, десетак реди кода, али је зато тражио да се све уради испочетка, да се библиотеке разбију на појединачне (оно једна класа или једна функција да иде у један фајл, не оно да их буде више у једном фајлу), што би значило да се две недеље не ради ништа друго, чак ни не одговара на имејлове. Није било друге, добио је ногу.
"Навукао је мој гнев кад је изјавио да је радио са мном и да су се људи смејали мом коду и да муштерије одбацују Федс као неупотребљив. Муштерија је била једна, где је он уопште био у контакту, и они су муштерија и данас, и нико од муштерија не би пристао на оно што је он предлагао."
Онда смо расправљали шта да радимо са тим ликом, јер ако га игноришемо испашће да смо се повукли подвијена репа, а ако наставимо да се трудимо да га разложно и смирено побијамо, само хранимо трола. А, сетио сам се. Написао сам на УбикАгора, као одговор на једну од његових 200 порука, да
Проблема ни нема, ти си овде постигао велику ствар.
Док сам жив, речи "усрани програмер" ће бити везане за твоје име. Вредно си радио, приличан број дана, да ојачаш ту везу.
Можда ниси то намеравао, али ово није баг него непланирана последица.
Рече Јан да ће овај да попизди ко глиста на мене за ово. Ал' ко га јебе. Ту сам га већ позвао гласом па смо причали пола сата. Каже управо је урадио билд 7.07 и дао себи остатак недеље слободно (да, у петак у 15:30). Како стоје ствари? Па, Дас има већ 14 радника, од чега два програмера за фокс, ту су већ десет месеци и прилично су се уштосили, већ су од помоћи. Дас не да не стиже да програмира, то не ради већ годинама, него више не ради ни подршку, доста му је да ове држи организоване, и то му изгледа баш добро иде. С друге стране, у Торонту је хаос. Више не да не зна ни пола имена тамо, него не зна ни колико их ове недеље има. И не спомињи ми веб ни портал ни ништа од тога, добијам шклопце. Тај Јевгениј је неки гадан лик, све ми је сумњивији, а да не причам колико пута морам да браним Киша од њега (ту сам и ја мало ладио уста Јевгенијем, тип је љига па љига). Иначе, Суезу је за који дан 50. рођендан, можеш да му честиташ. Нека хвала, он је прешао на тамну страну кад је постао продакт менаџер, кад је Лора отишла, не знам шта је то крвљу потписао али је постао скроз други неко, није отад онај што је дотле био. Кад сам оно ишао кроз контакте у скајпу и брисао, обрисао сам и њега.
Дванаестог смо отишли у Бачку, давали су тетка Теји годину. Врло скромно, нас једва десетак, поп добро пева и, наравно, трудим се да не слушам текст јер је увек иста реклама про домо суа. Сви нешто побожни и крсте се сваки час, млађи син чита оченаш и на крају обреда а онда и пре ручка.
Ручак на истом месту као прошле године, наравно много опуштенији. А па имају и принову, нисмо ни знали, слатка је и снајка и клинка, ето нека вајда и од те вештачке оплодње. Занимљив свет, иначе, чули смо ту и пар занимљивих прича о босанским снајкама, том судару цивилизација, како оно тек дошла мало у госте па видела електричара на бандери и јако јој се свидео... трећи дан је снајка и већ треба да кува, не разликује першун од паштрнака, сос никад није видела... А и тетка се удала за један дан, теча ју је шармирао и био упоран, возови ретко ишли и ко зна кад би се опет срели, дај док је ту... а то се десило кад су били на мом првом рођендану и отишли да се прошетају. Вратили се са намером да се венчају. Чудна су времена била.
Отишли после са њима (Јаца с нама у колима, јер сам заборавио где се скреће) кући у друго село, нисмо тамо били од 22-I-2013.. Не да су пицнули кућу него су је претворили у малтене грофовски дворац. Нису спуштали таванице, остало је на три метра. А споља и даље обична стара сеоска кућа. Јаца баш добро изгледа, а и муж јој се стесао, баш делују да су у форми.
Јода баш фино пичи, удобно, још само климу да средимо. Сад ми се тек путује некуд. Ма, било куд. Дан раније сам га био отерао на прање, оно самоуслужно на жетоне у старом крају (на јужном ћошку бившег Багера), понео и ону четку, ма као нов дошао.
Тринаестог увече се јавио Борче, каже Драгана се сликала на ултразвуку па су јој нашли неку мрљу на џигерици, па као не би да се састајемо осим ако инсистирамо, а и тада не би да пије... Е увек нађе нешто. Наравно, сложили смо се да се не састајемо под тим условима, није штос. Ми смо, за сваки случај, тестирали први лањски тутифрути, тј онај из првог балона, који нам се на прво пробање није био нешто свидео. Е, сад је добар, то ћемо следећи пут. А онда бисмо могли да мало не носимо ракију сваки пут, ионако то више нису дегустације, пијемо ко шта хоће - ево прошли пут смо нас двоје пили Драганину дуњу неку. Слабија ал' финог укуса, прија.
Спомиње се: 22-I-2013., Багер, Весела Сенић (тетка Теја), Драгана Витас, Јан Бренкелен, Јасмина Сентовић (Јаца), Јевгениј Носоровец, Јелена Средљевић (Лена), Јода, Киш де Кок, лада, Лора О'Хера, Малиша Борковски (Борче), Мохандас Раџ (Дас), Невена Средљевић (Нина), нокла, Петерхид, саксо, Суез Лима, УбикАгора, Федс, Феривер Фертилајз (Феривер), фића, фокс, френдз парти, Џери Олсен, на енглеском