10-I-2000.
Шестог сам ово шкљоцнуо - Рик и Брља су повисоки, па су се надгорњавали. Лево иза је Лари. Ово је бочна соба, неповезана са остатком фирме, ако не рачунамо ходник, који смо делили са оним судским преписивачима и можда још неким, и кућну мрежу. Осим мене и Рика Нетера, ту су седели и Тед, добричина са ситним психичким проблемима, које је савладао вежбом, и понекад Марта.
Једно време је са нама седео и неки буцко цвикераш, писац извештаја. Не знам око чега се поџапао са Фордом, али се у собу вратио сав ускиптео, нарогушен, богорадио пола сата и после га више нисмо видели. Да ли је добио ногу или је сам отишао, не сећам се баш.
Увече нас је Зиро одвео на вечеру у Корзет, оближње село, у тамошњу пицерију. За столом смо били нас петоро, Грег, Лари, Брља и можда још пар фаца из фирме. Банку је држао Маркус Марвинскис, наш литвански Ози, чији сам нагласак већ углавном разумео, као и специфичан асортиман самогласника који је користио уместо правилног (ако се ишта у енглеском може назвати правилним). Причао је надугачко како они тамо играју крикет сатима - по правилима се не игра на сат него док се не постигне неки резултат - па се онда напију од пива и дивљају. Скидају се мајице, буде доста блата, усвиње се људски.
Шанк је искићен разним новчаницама, и обећава не знам шта ко им донесе неку коју немају. Брља се разочарао кад је видео да већ имају динаре, ал' је после ипак добио њихову мајицу. Нема лоше рекламе.
Његов фазон за то вече је био кад се шврљало кроз јеловник, где се баш није снашао но му је Грег објашњавао, а он онда одбио једну јер „ај донт лајк вајт гарлик“ - не волим бели бели лук. Е, док научи да реченицу не склапа прво на српском...
Исто је зихерашио са клопом и пре неки дан, кад је Грег одвео њега и мене у суши бар и наручио свој омиљени суши са живим препеличјим јајетом. Изводи то са сваким ког навата. Каже да један његов другар тврди да је то боље од секса. Појео сам два-три, скоро за опкладу - није да је лоше, ал' не допире ми до списка упоредивих са сексом. Брља је, пак, ладно одбио, штрпнуо је мало, реда ради, од мање ризичних ствари, које је успео да препозна. Само је рекао „дај ми, бре, нешто конкретно“. То нешто конкретно на српском значи свињско, ако нема прасећег.
Отишао данас са Гораном да је упишем на месни раднички (тј комјунити колеџ). Не сећам се како смо отишли, кола немам. Можда сам покушао да мало возим старог Пужоа, али не осећам се безбедно да га возим, искривљена полуосовина и врљав управљач, не вреди труда. Упис је коштао 1800$ (што бар имам документовано на нистовару из банке, папира давно нема).
Брља је ту, вози га Тед, не знам код кога спава. Пар дана је био код Грега, можда једну ноћ код нас. Отишао је 12. И на овој фотци стоји да он иде кући, под тим датумом, што углавном делује тачно. Делује ал' не мора да значи, јер мали Сеико нема календар, на фајловима је датум од кад су фотке пребачене у рачунар а не кад су шкљоцнуте.
Спомиње се: Алан Робин (Форд), Горана Средљевић (Го), Горан Стаковић (Брља), Грег Рубентал, Зиро Дистанс (Зиро), Лари Артојс, Пужо, Рик Нетер, на енглеском