01-XII-2017.
Нерадни дан. Спавам колико год могу, папирне марамице уз тастатуру, помоћна канта за отпатке под бочним столом. Гледам фејл видоје и руске саобраћајне. Па онда не радим ништа. Овакву грипу нисам имао у овом веку. Могла би да ми потраје цео викенд.
Доналд је данас угинуо, сад је Мића у Петерхиду најстарији Јоханин потомак. Био је храбар, прави улични борац, краљ кровова и тавана. Летос је имао тушта и тма рана, све зарасло. Скоро да је остао без ока али се извукао; палац дуга рана на врату иза увета је била тешка али и то је зарасло. Истина, дуго се чешао ту, а крзно му је остало кратко од њушке до рамена, док је одатле до репа био пуфна као и увек. До прекјуче је имао добар апетит, био први кад добију млека, али касно му је било. Потрошио свих девет.
Испробао блиц напољу, да видим докле баца. Није лоше. Не знам како да испробам обећаних 60м, што мора да скоро да није ни за шта. Ал, дојмило се шта може. Растојање за овај снимак је 10-15м. То је уски сноп, истина (зумира га), али скоро исто сам добио и са целом кућом. И више него довољно светла да га бљеснем у таваницу а да у висини струка буде доста светла.
Спомиње се: Доналд, Јохана, Петерхид, на енглеском