Румунско село у близини, преко реке од мађарског села. Последњих двадесетак година, све се више разликују. У мађарском селу зидају и расту, а у румунском су сишли на 220 кућа, доста напуштених, неке су већ пале. Око 2011 смо чули да има 40 момака нежењених, што се није догађало ни под комунистима, који су наводно кињили сељаке како су стигли.
Сад има три цркве. Католичка још није пала, једини католици у селу су били аустроугарски чиновници, њих одавно нема. Дијецеза, наравно, не пушта имовину, ал' је ни не одржава. Поповску кућу (чело баште, иза наше) исто чекају да падне, земљу су дали комшији у аренду, овај посадио кајсије, дакле то је на мало дужи рок.
Друга је румунска православна, велика, види се из далека, ал' је Румуна у селу понестаје, већином су отишли у Зрењанин а родитељске куће распродали викендашима попут мене.
На почетку мог сокака је била нека стара газдачка кућа која је напуштена кад наследницима није требала и ту је сад нова црква, српска православна.
Село има две продавнице, бајаги пекару (иста фирма као и у суседном селу, хлеб се пече негде далеко), напуштен дом културе и ниједну кафану. Друштвени живот је пиво испред продавнице.