12-XII-2017.
Зачудо неко закаснело михољско лето, па ајмо до Драгане, за сваки случај, можда има неку добру комбинацију за дочек. Испало је да је на хемотерапији (блажој, не испада јој коса, мада каже да јој је ослабила и истањила се, сад много лакше чупа обрве и депилује ноге)(мада не знам што ради ово друго, нисам је видео у сукњи још од 1999.). У ствари се договарамо са Бајлом да најзад обиђемо ту чувену кафану у његовом селу, два ћошка од њега, ево у петак ћемо. Нисам понео блиц, окинуо пар добрих при датом светлу, није испало лоше. У повратку већ понестало надахнућа, исфоткао сам то све већ одавно.
Лена се пожалила да на њеном старом послу све иде океј (Милан још ради тамо, одатле зна), јер је директор лично узео на себе да ради њено. Ето ти мере, рекох, нема никог другог за тај посао осим себе, а није умео да те задржи, сад је као Мујин куплерај („морам све сам да радим!“). Ето ти прилике да урадиш домаћи за ту другу фирму што ти се нацртала („фали нам особа за то место, оно, већ шест месеци“), па пробај то па докле стигнеш.
Спомиње се: дочек, Драгана Витас, Јелена Средљевић (Лена), Милан Настић, Ненад Бајло (Бајло), на енглеском