У енглеској верзији морам да објашњавам шта је дочек, и како то може да значи и дочек некога, и нове године. Нисам објашњавао дочек штафете.
Овде само етнографски, како се дочекивала нова година за мога вакта.
Пошто је хришћанлук био демоде у другој половини XX века, а православни божић ионако дође после нове године, и зимски маратон се већ дебело заукао почев још од светог двајздеветог, дочек некако дође најважнија журка године. Спрема се бар две недеље, довлачи се пиће, кисели се купус јер требаће расола за мамурлук, кољу се прасићи. Последња два дана је метеж по дућанима - родитељи купују деци поклоне, довлаче се јелке (божић, кажем, није био у моди, али новогодишња јелка јесте). Око двадесетог питање "куд ћеш за дочек" постаје зајебано, а одговор "немам појма" увек има призвук панике.
Сам дочек може да буде било где, и организује га било ко. Основни типови:
- скромно, у кругу породице - укућани седе око пуног стола, једу пију и гледају теве. Понекад певају. Некад имају рођаке у гостима (нпр 01-I-2000.).
- у фирми - излази из моде, откако све мање предузећа има своје кујне, па би сва клопа морала да се довлачи готова. Већина остави децу деди и баби, столови су поређани у дугачку софру (у П или у Г или у две пруге) да се има места за играње. Коло скоро обавезно. Озвучење или омања банда, може и један-два хармоникаша, доста и толико. Сви ће се напити, неки озбиљно.
- приватна журка - омладина среди да домаћинови родитељи оду негде, па им оставе гајбу (тј стан). Навуку се пића, можда и не буде прасетине и киселог купуса, него ударе по сендвичима и руској салати. Многи ће се напити, неки озбиљно, број оних који не пију зависи од годишта (тј где се које године сматрало да је црта). Од музике озвучење, ко укључи телевизор изазвао је расправу. (тако смо 31-XII-1979. 31-XII-1980.)
- журка у кафани или хотелу или на било ком појилу - ту већ има бенд, који свира све, од хотел вејва до међуградских и турбо фолка, и према џезерском начелу да није важно шта свираш него како, све свирају једнако лоше. Ко упадне уз шему балканске пијане ноћи има дужност да задева новчанице хармоникашу у мех, или певаљци међу сисе. Коло ће да плете између столова, нема везе како су распоређени. Наплаћује се конзумација, која укључује нешто клопе, два пића и музику до некле. Од трећег пића се акумулира цех, што уме да кошта али се опет сви некако напију. Ушверцује се и нешто пића мимо кафане.
- журка на тргу. Наводно за оне који су испушили за редован дочек, али је у ствари и за оне којима је пун курац увек истог сваке године, и за оне који скокну мало тамо мало овамо и успеју да утрефе да у поноћ буду на тргу, па онда на следећу журку. Ово на трговима плаћају сами градови, са све бендом и ватрометом и грејањем за бину. Атмосферу допуњују петарде на све стране, иако градови данима гањају препродавце - увек се довољан број њих снабде месецима унапред. (31-XII-1998., 31-XII-2017.)
Шта је свему томе заједничко: у поноћ, љубљење свако са сваким. Отвара се шампањац, или други пенушавац ("Милион" и "Фрушкогорски бисер" су били деценијама популарни), и испија брзо. Отварају се прозори или се излази напоље, и пуца се у ваздух. Нешто као Багдад или Бејрут. У новије време, градови имају свој ватромет на тргу, али га има још бар 2% становништва, испаљује се на све стране.
Журке се завршавају између 1 и 7, ко докле издржи.