15-XII-2017.

Усрано време, киша.

(... 86 речи...)

И још је стигла да топи чварке (одлично испали!). Обоје волимо чварке и то урађене на исти начин, да буду крцкави и да има ту и тамо мало, не превише, меса. Башка што смо скоро избацили уље из кујне - на уљу се још само похује и пеку палачинке, све остало је на маст. Можда бисмо испали заверетичари да није брда доказа о томе како се педесетих-шездесетих водила пропаганда да се докаже да је маст штетна јер је то хидрогенизовано, а уље је добро јер смо то фабрички хидрогенизовали. Чак је и овдашњи стручњак, др Мирилов, био умешан, и од њега је ваљда и потекло оно да сваки гинеколог, кад трудници измери виши притисак, сматра за своју свету дужност да опали тираду на рачун сланине и масти, иако по свој прилици ова маст ни не троши. Висок притисак најчешће потиче од чекаоничког попиздитиса - неко је ушао преко реда, чека се предуго, сестре кафенишу и не раде, има сто ствари које дижу притисак, ал' лекари некако увек више верују да је то од масти.

Завршио посао у редовних 17:00, па смо се спаковали и покупили Драгану. Онда смо се вратили кући јер се нисмо баш спаковали - нисмо понели ни паре ни кило ракије за Бајла. Ништа страшно, само 1км у страну. Утрчала, изнела, тутањ.

Нашли смо га глатко и лако овог пута, помаже што је други пут. Ресторан је на пљуцомет од њега, а Бајло је навалио да нам покаже понеку знаменитост у селу, нпр где је живео наш директор гимназије - фала мати на салати, не занима ме, тип је био најгори шљам од апаратчика. Теби је он можда био неко, мени није. А и киша и штогод је хладно, мора да је око +6, ма терам право тамо.

Гомила добрих фотки - овај блиц је чудо, шкљоцнуо сам од четвртог стола и опет добацује. Истина, сужава зрак са зумом, ал' опет. Риба одлична, димљени шаран прва лига - ни пресољен ни предимљен. Матори је умео да претера, ал' ова млађа тројка која изнајмљује од њега је већ изашла на глас. Зато сам и изабрао петак, да се не задесимо у истој соби са политичарима и данашњим бизмисменима, није баш здраво. А и келнер рече да не воле рекламу, кад год се спомену у медијима, сутрадан им бане инспекција нека, истресе их из гаћа, не нађу ништа ал' оде пола дана на њих. Сува штета.

После попили кафу код Бајла, па одвезли Драгану, отишли кући, попили пар чашица наше харе тришње (25% трешња, 75% вишња). Прошло глатко ал' ме зуб пробудио након уобичајених 90 минута сна, па сам нафљакао ДМСО по образу да смањим притисак, траје пуш паузу или две док уради посао. Мораћу опет да бућкам то кокосово уље по устима. Радило је прошле зиме.

Порука од Лена, што је њој послао Милан с посла, „јеботе има да се обесим. из пиштоља, у главу.“ - јер је менаџер производа још увек иста празноглава будала као и пре, лик који не разликује нул од празног стринга, не капира шта је џејсн и свакако не капира „мејк мејкер“ који праве, где мејк фајлове које ће да праве има да дефинишу на неком мета нивоу, као џејсн. Ја још увек доручкујем генераторе кода, ова прича ми је скроз јасна, ту сам код куће, и знам да има особа које би се ту изгубиле негде око трећег корака. А један такав је менаџер производа...

Бар ми је кашаљ скоро прошао, а што ми је спавање више у нереду него у реду... већ сутрадан сам легао у 20:30 и устао у 5:20, добрих девет сати у комаду сем једне пиш паузе, нисам чак ни сео да запалим.


Спомиње се: Драгана Витас, Јелена Средљевић (Лена), Милан Настић, Ненад Бајло (Бајло), чварци, на енглеском