30-VIII-1980.: Веридба
Ко зна што сам мислио да је ово било још јуна, али не, на фоткама ми је коса само до крагне, брада релативно кратка и састављена, дакле мора да је данас.
Арпи и Ружица су се верили, у Чурди. Журка је била код њених, где не познајемо ама никог, осим што се појавио Гитин давно нестали отац, и покушао да се здружи с нама колико се може, и јесте мора да је на њега риђа. Такође нека госпоја Зорка која је штогод чувена у нашем крају - Ђуђа ће после изручити читав товар прича о њој (а мора да је и ова о њој). Швалерала се баба с неким из нашег краја, плус је било неке парнице око наслеђа, да ли се развела од неког комшије, или само становала ту, немам појма и заболе ме.
Ружица изгледа баш слатко и уме тако да те гледа да баш зрачи искреношћу и радозналошћу.
С наше стране, наравно, Ома, она и ћале, танти, те пар Арпикиних другара.
Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), Ђурђа Мићуловић (Ђуђа), Маргита Гунароши (Гита), Ома, Ружица, танти, Чурда, на енглеском