05-III-2018.

Баки је баш у бедаку. Пре пар недеља му се обесила сестра; кева умрла око нове године. Пошто се баш тада време (напокон) погоршало, нико из разреда није био на сахрани. Скупили смо се данас, некако на брзину, да напросто поседимо са њим и женом му. Отишао сам по Драгану (и ваљда да прво нешто пазарим, да ли бакалук или до Плусмеса, да исправим шта сам прошли пут погрешно узео или сам то сад погрешно узео - нису имали ваљану сељачку сланину довољно велику или сам узео погрешан суви врат па смо после ишли опет). Од ње смо отишли до апотеке уз Житни трг, по Јасмину и њеног мужа. Пензионисала се, затворила своју апотеку, и сад ради за ове - каже много јој је лакше, ни бриге је, како заврши смену све заборави до сутра, није власник.

Како смо се примицали селу, сконтам да не знам адресу, ма не зна нико. Драгана се нешто сећа, кад му је 2002. умро отац, па смо га звали и добили врло просто упутство. Кад смо стигли, познала је кућу. Пошто је ово врљави варљиви март, уместо првих знака пролећа, шаку дебео снег.

Дошли су и Бајло и Сташа. Урадио сам шта се од мене очекивало, сфоткао цео скуп и шта су нам год показали - читуљу (и парту и у новинама), њену собу, фотке. Тужна је прича, наравно, лепа девојка посвећена свом послу и нези мајке, па тако проведе последњих шеснаестак година. Мати ни покретна нит може сама, па је ова само предавала дневну смену коме је већ могла. Онда мати умре а ова најзад нађе времена да се посвети остатку свог живота, ал' шта му то беше, шта је то требало, шта сад са тим. На фоткама из последњих неколико година је остарила десет година.

Остали смо до 19:00, рачунајући повратак или не.

Код куће ми је фес радио од 14:00 до око 22:30, мора да сам га заборавио.

Ових дана је била и вест са Филипина - Ендер је нашао колхицин, што му помаже против гихта, тамо је још јефтинији него овде, нешто пола џабе пола забадава. А понестало му баш. Накуповао је количину и сваки час мазне понеки. Истина, сваки пут сјебе стомак, као и увек, штогод га протера и дан-два је прилично неупотребљив, али некако стиже да гура папирологију. Треба прво да добије филипинске потврде о рођењу, што ће бити доказ да су Санда и Линда уопште рођене, па онда од амбасаде америчке, да би оствариле право на држављанство (филипинско се не стиче по месту рођења). А онда тек додавање на пасош, или издавање засебних пасоша, шта буде лакше. Проблем је што филипинска администрација очекује и извесно мито, а он се још није уштосио толико ни са тагалогом (мада га поприлично и зна, а и већина мештана зна и енглески, што је други званични језик), ни са ситним знацима - да ли користе мимику, ситне покрете руком или шта већ, па не зна кад да понуди, а још мање колико, па га само завлаче.

[исправка, касније: не, ово је било са подмазивањем, без њега је много спорије]

Спомиње се: Драгана Витас, Ендер Аквила, Јасмина Влајин, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Момчило Раде (Баки), Ненад Бајло (Бајло), Плусмес, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Станоје Сердаревић (Сташа), фес, на енглеском