Наша омиљена месара. Углавном су узели раднике из старог Комбината (тј прераде меса, где је ћале радио) и још се држе старих рецепата и држе квалитет. Редовно купујемо код њих сланину да носимо Лени. Знамо се (и јаве нам кад ће бити те сланине па да дођемо, чим нас виде). Тамо ради и Кечигина бивша, сад живи негде у нашем крају. Дућан је на углу где је Змај, два ћошка од Леснине.
Имају и других добрих ствари - шваргла, неки ужички сир, мокрински сир, печенице. Мада, гледају и они да се изваде, па смо налазили ствари које нису ни за очин - углавном оне јефтиније, а врхунски бисер је била сафалада (ја кажем салфалада) која пушта боју, розе.
Ни ти покушаји муљања их нису спасли. Од јесени 2019. се чинило да ће скоро да затворе, Кечигина бивша је већ прешла код Мркшића. Последњи пут кад нам се нешто није кувало, наручили смо неки роштиљ код њих (били су и печењара), а кад сам дошао видим да су полице полупразне, избор смањен... почетак краја.
После је испало да није тако, нису они пропали, други дућан, на великој пијаци, и даље лепо ради. Ово је напросто био дућан који је попустио под конкуренцијом - на 100м лево и десно има још 3-4 месаре (и Матијевић и Мркшић и два-три соло приватника, кад који). Напуштени локал је зврјао празан годину-две а онда је то неко узео, ољуштио фолије са прозора и направио фино скоцкан ресторан са добрим погледом у оба смера. Тамо не намеравам ни да завирујем, а камоли да икад уђем, цео јеловник је на енглеском.