12-III-2018.
Биља опет звала пре подне, послала ми линк за Бабатово, и мада гугао на мапи црта кафану бар 100м иза кривине, ма на долми, у ствари је тамо где памтим да је била. Био сам тамо једном, са ћалетом, негде осамдесетих, он ишао да нађе неког за нешто а ја му правио друштво.
Милица, Мима, Биља, Драгана, ја, Сташа (заклоњен), Баки. Риђокоса доле лево је Рајка.
Испало је да затварају већ у 21, неће ићи. Могли бисмо ми раније ал' би нас било мање, неки још морају да раде (тј ми мушки, даме су могле у пензију још 2016.). Па смо прешли на Дебелу мачку, што ми је кец у рукаву за овакве скупове, Смиља не мож да омане. Бајло је организовао позивање и ко кога вози, ја никог - Драгана може да пређе четр ћошка пешке од Леснине. Осим редовне екипе (Сташа, Баки, горепоменути), Мима је дошла и довезла Биљу - комшинице су (кева јој је непокретна, да ли Алцхајмер или нека парализа, и недавни прелом, зато се ретко и појављује, али још ради, предаје у машинској). Још једно изненађење, појавиле се нешто касније, Рајка (пензионисана) и Милица (свеже пензионисана, муж јој непокретан или дементан или... ни не знам шта сам чуо), обе млађе него пре четири године, редовно иду на море заједно и недељно на пилатес (што се овде не зове ни Понције Пилат, ни по америчком пелетиз, него пиЛАтес). До тог тренутка су математичари имали већину за столом, ал' је нисмо ни употребили ни злоупотребили.
Е, да, Баки се сетио па ми донео оне наочари. Сад имам резервни пар.
Нешто су се згледали кад сам намигнуо Смиљи да изнесе буткицу (тако она зове коленицу, звучи боље и банацкије) мада није успела да сачува све три што је обећала, имала је само две ал' је додала кобасице. Очигледно нико није спомињао вечеру док се ово организовало (тј јесам ја али само њој), па се појавило неизговорено питање плаћања... оно „лепо је ово ал' нисмо се тако уписали“. Е онда сам драге воље преузео рачун, частим што сам постао опет деда и то вероватно најдеда генерације (бар за нашу гимназију) - има једна у IV4 са петоро унучића, претекао сам је у тесној кривини.
Једина фалинка целој вечери (осим глупе кише због које сам 2,5км од куће носио капуљачу) је њен келнер, исти онај стари муфљуз који је радио оне магловите ноћи 04-XII-2015., кад смо испробавали пензионерски ноћни живот. И још се прави да смо не знам какви другари. Мрш бре, лопужо.
Спомиње се: 04-XII-2015., IV4, Биљана Лајковић (Биља), гугао, Дебела мачка, Драгана Витас, Леснина, Мерима Табарски (Мима), Милица Ерцешки, Момчило Раде (Баки), МПСШЦ (машинска), Ненад Бајло (Бајло), Рајка Чајканић, Станоје Сердаревић (Сташа), на енглеском