04-XII-2015.
Вишња је председник месне организације пензионера, која има два главна посла - да јефтино набавља (без пореза, или по велепродајним ценама) потрепштине за чланове (тако нам је једном набавила грашак и брашно), и да им организује журке и екскурзије. Звала нас је на неку такву журку у нашем крају, у кафани на малој пијаци иза Руже. Ајде, да видимо како то изгледа кад си пензионер (тј она већ јесте, мене чека још пет година).
Те је она тако организатор, а Арпи продаје цедуље за томболу и обраћа пажњу на келнере. Видео је како краду пиво али није био сигуран где га крију, то је нестајало иза шанка. Дигну, рецимо, шест пива на тацну на шанку и отварају, и тацна крене ка столу са пет пива. Једно није отворено и успут је нестало. Није могао баш да их ухвати на делу, али јеботе, јајаре ниједне, па зар од пензионера да крадете? Па само незапосленима је горе.
Накупујемо гомилу цедуља, ваљда су биле 20 динара комад, а награде су пиш живи - цетка, треница, дечије наочари за сунце, сламни шешир и којекакве друге глупости које тешко да коштају и 100 динара комад. Важно је да и награда и добитник изгледају смешно, чиста зајебанција. И ми смо добили ваљда неку мутилицу за јаја, коју смо вратили Вишњи, нек има за следећу журку, који ће нам. Арпи нам је касније причао да она то већином сама накупује, купује глупости којекакве, које после никад ни не користи, па онда стигну у фонд за награде.
С нама је седео Драганов ћале; жена је била у стану, чувала Јагоду, а Драган и Силвија су ваљда искористили прилику да оду и они негде у провод.
Пушење је било као забрањено унутра, осим за столом уз врата, где је Арпи држао ту тезгу са томболом. За пуш паузе смо радије излазили напоље, била је величанствена магла. Успут сам већ код Леснине шкљоцнуо пар добрих, а тек овде на малој пијаци сам могао да углавим Еоса 40 на кров од кола или уз стуб и да натенане фоткам. Добар фото сафари; онај снимак горе је чак зарадио сопствени чланак на Суштини.
Ту код врата је био окачен и телевизор, па је група мушких гледала неку кошарку, све стојећки. Пензоси су се добро проводили, пило се, плесало, а било је и очигледних парова који ће продужити после у неку своју ноћ. Једни су чак тражили и да их фоткам, чак и не изгледају лоше за своје године, и послао сам им фотку сутрадан (тј њој, е сад откуд знам да ли јој је било мило због тога, није одговорила).
Кад је требало да кренемо некако сам пропустио да још једном одем на пишање. Намерачили смо да одемо кући пешке, ал' ме већ два-три ћошка даље, код Леснине, тако притисло да ни стајање негде успут уз дрво није више долазило у обзир - ем више нема лишћа, ем сад скоро свуда има вишка светла, да не ризикујемо превише, ево чека такси.
На пословном фронту, Нина је регистровала портале, за муштерије којима то већ ради, код Алертре, која их редом прозива у редовним интервалима, па ако се неки не одазове, јави њој или ко је већ дежурни у Фериверу. Згодно.
Спомиње се: 12-III-2018., Арпад Гунароши (Арпи), Вишња, дежурни, Драган Умљанић, екскурзија, еос40, Јагода Умљанић, Леснина, Невена Средљевић (Нина), Ружа, Силвија Умљанић, суштина, Феривер Фертилајз (Феривер), на енглеском