Овог пута смо причали са Нином изјутра - преко дана је углавном баш заузета па зове кад је код ње вече, кад бебе последњи пут сисају пре спавања. Завршили су поступак у амбасади да их додају на њен пасош. Морала је да докаже да су њене, а не неке месне које покушавају да ишверцују. Доказа је имала онолико, прошло без проблема.
Лена и Милан дошли на уобичајени ручак, са правом супом од наших резанаца, карађорђевом шницлом и чак и реформ тортом. Није издржала па је избрбљала да користи ову паузу између послова да не само заврши тај факултет, него и да положи возачки. Већ је прошла теорију, сад иде на вожњу.
Он ми је практично завршио реченицу кад сам описивао случај кад добијеш захтев да направиш нешто што неће радити, пројектовали га морони за имбециле или обратно, и не можеш им утувити да не ваља... онда се осветиш тако што урадиш „...тачно оно што су тражили, до последње ситнице, тако им и треба“.
Три трешње и вишња на улици цветају увелико. Јохана (краљица мачка) се најзад појавила кад су одлазили, па су се мало задржали.