17-III-2002.
Наша годишњица брака. Спремила је шлингераје (в. Кућни) са сиром какав се већ може наћи - нема другог младог сира осим котиџа (има и рикота, ал' то је урда, од сурутке) и наструганог тврђег одозго (што ће бити моцарела, водњикава ал' снађи се са оним што има), лепо их запекла да буду смеђи одозго.
То смо однели у Ричмонд код Горане и Рикарда. Нашкљоцао сам се њених вежби, баш јој иде тај три де ефекат, реалистично (види доле).
Са И-64 смо обично улазили тако да нам буде најближе до њих, да имамо најмање кроз град. И то није било баш једноставно, пролаз испод аутопута је прво мало врлудао док не изађе на Броуд стрит, што смо звали Бродска, негде код Сауерове фабрике. Америма је скроз промицало да то име на немачком значи кисело, а овамо продаје екстракт ваниле и разне друге зачине у малим плеканим кутијицама, продавале се у Крогеру и другде, од чега ама ниједан није био кисео. Ту се скретало лево, па онда Бродском још неких седам ћошкова. Јесте да у Вирџинији не постоји зелени талас - покушали су једно време али је саобраћај још спорије ишао, због бројних чукараца које су правили разни што покушавају да га стигну - али то отприлике значи да ће да се прође на два-три семафора а на четвртом вероватно има да се чека. И то је било нормално. Осим што је неко дошао на исту идеју као нека фирма на Зрењанинском путу у Борчи, што је исти тип улице, све саме радње и слабо ко живи тамо, да плати да њихов семафор ради ускурац суседнима. Та фирма мора да је одавно пропала, а нико да се сети да врати тај семафор у нормалу. Фирма која се видела неће бити да је била та, звала се „Клиника за банкрот“, тај смо натпис видели ама сваки пут. Ове године, и донекле и наредне. А онда су и они пукли и натпис је нестао.
Са Брекс сам био заглавио до иза поноћи, све покушавајући да тачно пише counsellor, јер по амерички треба counselor, оно дупло л је британско, што сам у почетку још побркао и са councilor, а све се изговара исто. Четири пута сам поправљао и слао и сваки пут код ње изађе на исто. Нешто нам се сјебало у контроли верзија.
„Најзад, ево, потерао сам га и каже Counsellor. Гледамо ли у исто? Спортисти, страна 2, лично, текст лево, испод „Живи Са“? Као да Шерлок и Поаро неће добацити, морамо увући још и Мајка Хамера и можда Прљавог Харија на клупи“.
Треба Counselor - са два л је политичко звање за дипломату. А психијатар који никад није дипломирао медицину па сад ради као саветник у некој усраној школи има једно л.
А није зарадио ни место у Кембриџовом речнику :)
Ма јебо вас ваш енглески, и цепидлачење преко баре.
На УАу, расправљам са типом који има бога на мозгу (касније сам чуо да је видео како му син гине у саобраћајци, на трави пред кућом, никад се није опоравио од тога), овог пута не о религији.
>Лично мислим да су општи циљеви комунизма одлични али фигуративно слупају кола у јендек кад умисле да могу да промене људско понашање.
Да је капитализам тако добар, комунисти не би имали шансе.
А што спомињеш да су намерили да изграде „новога човека“, колико су оманули по другим питањима, овде су у ствари успели, ал погрешно. Велик је напор уложен да се проперу мозгови генерацијама да поверују да је „опште добро испред мог“, „сад штедимо, јер улажемо у будућност“ итд итд, што је и било хвале вредно. Али главна је грешка што је „Партија увек у праву“, баш као што је и папа непогрешив. Те су били изнад критике, и да не поверујеш којом је брзином то привукло разне, жељне моћи. Док је обичан народ и изградио неку етику прилично близу идеалу социјалистичког грађанина, што више уз лотру то трулије. И обичан шеф радње или сале је по свој прилици нешто мућкао овако или онако. Те да, изгадили су новог човека, а какав је то створ био - као онај стари, само истији.
Самоуправљање је било добар оглед; људи је мотивисало да се труде на послу, јер су учествовали и у одлучивању (радничка скупштина уместо акционарске и раднички савет уместо управног одбора) и у деоби профита; могли су и да одлучују шта да раде с њим. Не ваља што је ово окренуто у апсурд: прво што је део профита о ком се одлучивало смањиван годинама (на крају остало само 2%) па је постало бесмислено а мотивација скоро никаква: Партија се постарала да се нико не обогати. Такође је било и апсурдних стања, кад чистачице и возачи одлучују да ли ће болница да набави скенер.
Ипак, то да запослени управљају предузећем је добро радило кад је радило. Привреда бивше бивше Југославије је била прилично јака, кад погледаш одакле је кренула.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Кућни речник, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), Сесилија Роксбери (Брекс), УбикАгора, на енглеском