Моја омиљена алатка. Види чланак.

Водокотлић, оно што треба да се повуче да пусти воду. Бар има краљевско име, да звучи отменије.

Групни загрљај, од троје па докле стигне, бивало је и пет. Од енглеског group hug, који пишемо и изговарамо као једну реч, а пх се, јелда, има читати као ф, то смо научили.

Чим се припаљује цигарета.

Каже се за било какво свирало, машину или програм, које неке ствари пушта чешће него остале, наводно јер му се свиђају. Почело је са цедеима (в. 02-IX-1996.) али се онда пренело на било шта чија рндалица није скроз насумична - од Винампа и Фубара, преко Кумпа и Јагоде, три вокмен цеде свирајке и неколико озвучења у колима, током скоро тридесет година.

Репетирати, сипати још. То редовно користимо откако је неко измислио (Го, Нина?) још деведесетих, а можда и пре. „Си јошио?“ у преводу значи „јеси ли репетирао супу, могу да однесем шерпу?“.

Подгрејано од јуче. Аналогно свињетини, јунетини, овчетини.

Ово је измислила Го, кад је била задивљена идејом шанталице, то да ти неке линије кредом одређују како ћеш да се крећеш, па је почела да црта неку своју, све у вијугама. Кад смо је питали како та њена ради, каже „то је... какохоћилица“ - ем се римује са шанталицом, ем ти даје пуну слободу.

Мада звучи као глагол, од ког је и настало, именица је и означава сушене житарице - овсене пахуљице и којешта - што се једе за доручак и прави такав звук кад упада у чанак са млеком.

Требало је да буде „кремкасто“, ал' се Горани омакла тастатура. Означава све никакве боје које би биле сиве да нису помало жућкасте.

Било шта што има шљаштинг, пантљике, ирвасе, снешке, зеке, пахуљице и једну од две дозвољене боје (она црвена и она зелена) зато да би могло да заузме место на тим полицама, или било шта намењено побољшању продаје тога, од новембра до нове године.

Врећа са крпицама, остацима од кројења, неупотребљеним тканинама, комадима одеће који ће једном доћи на ред да буду прекројени у нешто. Не дира се годинама, а онда одједном јако треба.

Реч је измислила, случајно, Тереза, немајући појма шта је направила. Ем кртог (банатски, тотални неред кроз који не може ни да се прође) ем вртлог.

Микроталасни. Види чланак.

Плодови мора. Мада је прво означавало неке белгијске чоколадне пиздарије у облику шкољки и пужева, убрзо је почело да означава баш морску рибу, рачиће и остало.

Формат звучних фајлова, који се латиницом чита ем пе три, ћирилицом... може и овако. Извор: олдвејв.

Muffins, по нашки мафинси, једначењем по сличности... од 1999. их зовемо тако.

Бољка без неких последица, а од симптома има само то да сваки час каже „е, наспидер ми још једну“.

Љута паприка, или шта се већ убацује у чорбу, пасуљ, паприкаш, гулаш, сарме... Десило се крајем 2002. да је сипала у супу алеву паприку из повеће боце, тамо воле велика паковања, и укотрља јој се повећа грудва, можда сантиметар у пречнику, на шта она рекне „охохо!“... и настави да сипа још.

новоградња на Житном, горе станови доле дућани. Надимак је стекла кад је отворена, па је новинар у месном листу написао да је то „понос нашег града“, ваљда зато што су у њој биле прве покретне степенице у граду, упркос томе што је највећи локал остао празан добре две године. Јер су градски оци зајебали ствар - Робне куће Београд су хтеле да отворе још једну робну кућу на Ружи или на 25. мају али им ови нису дали, да се не би много ширили по граду, ваљда је већ тада било у плану да се формира стоур, па да не смета. А онда кад су ово градили, тај највећи локал је управо био намењен РКБу, ал' ови се направе луди, па је то чекало и чекало. На крају су текстилци направили ту продавницу тепиха, која је чак јако добро изгледала, само мало касно за понос.

ко се придружио, наравно. Измислила деца, примило се.

Било шта што ради на случајне бројеве. Изведено из функције RND() са спектрума. Користи се углавном за впас, пуштање музике, фес. Потоњи чак има своју, наштиману да нагиње ка свежијим фоткама. Шкрба радије каже „рндаљка“, ваљда што је левенштејнски близу редаљци.

Софтвер, како га је изговорио извесни С.Г., шеф књиговодства на неком имању код Кикинде.

У рачунарству клипборд, приручна остава, у коју се исеца или копира део текста или нечег другог, па после убацује другде. На старом сезаму је кренула апокрифна прича о неком грађевинском предузимачу, газда Стеви, који је вазда ишао по градилиштима и мучио се што му ветар разноси папире, те је измислио неку дашчицу са штипаљком коју је свуд носио са собом, а коју су по њему онда назвали стевка. Друга прича је о његовом унуку, који је то нашао и понео са собом кад је стигао у Америку, и неким чудом се обрео у Малом меканом и тамо им тако дао идеју. Име није прошло, него су прихватили описни назив.

Назив, као такав, сложно користе и расејани и олдвејв и суштина, а и ми по кући.

Прве комшије мојих, између њих и Зане. Намерно на хрватском, јер смо били комшије на Виру, август 1988..

Хортензија. Неко није могао да се сети како се то зове, вероватно бака, и испали овај израз, што је бајаги швапска верзија румунског трандафир, што тамо значи ружа.

У три пичке материне, скраћено 3 пм, ал пошто ми то америчко имбецилно ам-пм јако иде на живце, то је код нас 15:00. Не користи се у говору, али у писању често.

Тако су деца скратила, или нису могла да се сете како тачно иде, „узе ми реч из уста“. Каж је сад именица.

Под један, каже се „ножице“, ногице се спомињу можда само као папци без ноктију или тако неки рецепт. Ово нема везе, ово је „chicken nuggets“ (пилеће грумење) преведено по звуку.

Чорба од воде где су се кували резанци за шлингераје (види доле), остави се нешто резанаца, дода лакша запршка и можда кромпир-два. Специјалет и у бакиној и у нашој кујни.

Резанци са сиром, запечени у рерни. Пошто су резанци испрва били они са вијугавом ивицом, бака је то тако крстила, у трку, не могући да се сети како се то иначе зове, а и није се звало, није имало неко име. Сад има.

Ово на слици је америчке производње, овог пута са макаронама.