17-IX-2018.
Дошли Лена и Милан на ручак. Тренутно незапослени, тачније самозапослени (обоје по агенција) али без муштерије, могу кад хоће. Тренутно преговарају на више страна, разговори на посао на све стране. Шта се ту све исподогађа је невероватно, да се потури као сценарио било би одбачено као натегнуто и неуверљиво. Лик напусти фирму А и пређе у Б, па практично саботира Лену да не оде у А, јер хоће да је доведе да ради с њим у Б.
Сложила је печење од три врсте батака - кока, пиле, прасе. Ко шта воли :). Кока има бољи укус, пилетина... има укус пилетине.
Провозали се комбијем, до Лалинског Конака, да проверимо пошту. Треба да одем тамо са тримером опет, али на њему диско тестера више није дорасла изданцима багрема. Покушао сам да је наоштрим али није то нож, требају јој они врхови од видије, истрошени. Треба нову да нађем. Није било много поште (што пужеви нису појели... зато ли кажу пужева пошта).
Још у ваздуху виси одлука кад ће да оде до Нине да јој помогне да се спакује и доведе децу овамо. Стара агенција где смо некад узимали карте се била прожгадила, сад су ваљда бољи - нашли су им неку комбинацију, ал' кад је требало да све одложе за седам дана, престали су да се јављају. Јер свима њима треба карта довде, само Лени до тамо и назад, а онда су рекли да за једносмерну треба да има српски пасош, као да неког заболе да ли ће неко овде да се насели. А друго је што једна од девојчица треба да буде на Ленином пасошу и... искомпликује се у три лака корака. Сачекаћемо.
Маринко има неку патњу са Екселом, нешто му јако споро иде. Мали мекани, јебига. Додатни поени што је бројеве преко хиљаду (писане амерички или европски, 1,939 или 1.939?) сматрао за бројеве, ситније за текст.
Послао ми пример. Ау... знаш кад ћу то да пробам, на свети никад, а можда и кад то прође и отрезнимо се.
Спомиње се: Јелена Средљевић (Лена), Лалински Конак, Мајкрософт (Мали мекани), Маринко Протић, Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), на енглеском