23-IX-2018.
Тип од синоћ се није појавио у 10:00. Нисмо сели да га чекамо, него смо само прошли па сам свратио до келнерице да се јавим, да има за шта да га зеза кад наиђе. Мислио сам да јој је шеф или нешто тако, ал' он је само чувар на костуру од оближњег хотела, већ годинама недовршеног, који се најзад примиче градњи. А обећали су му и посао кад постане хотел.
(... 2 речи...)
Редован бањски дан - шетња, кафа, сладолед, шетња, пијаца, (... 7 речи...). Нашли смо, у четвртој месари, са неуверљивим именом на енглеском, праву сланину, није убризгана вода, чак и кожура скинута. Купили смо целу таблу, требало је две. За ручак свратимо у печењару и узмемо кило јагњећег. Одлично. Спаковали остатак и појели делом за вечеру, са хлебом из Пожеге од прекјуче. И тако је добро. Само једно пиво. Чак смо се провозали оним возићем са друге стране шеталишта.
Отишли северно од саме бање да негде купимо крем сир и пластичне ножеве. Имали су само виљушке, може и тако. Успут приметим дућан „Копитарне Севница“ и купим одличне кломпе, какве сам досад само једном имао, ваљда крајем осамдесетих, и носио их док се нису распале. За разлику од фиксних кломпи, где увек треба неки период док се кожа обликује према стопалу, ове су легле тренутно, и отад па надаље нисам обувао ништа друго, све док не захладни. После ми је било криво што нисам узео два-три пара.
Коси део пода је таман згодан да о њега причврљим еос70 да ми стоји паралелно са подом. Свет је скренуо.
Још једна шетња, до мрака. Легли доста рано. Тај ваздух.
Спомиње се: 21-VIII-2023., еос70, на енглеском