03-X-2018.
Јуче смо добар део дана пратили Ленин пут. Потрајало је, преседала је по три сата у Амстердаму и Атланти. Данас смо је коначно видели код Нине у кући.
А, убр, кућа је сад скроз њена. Управо је отплатила хипотеку, чека нову тапију где ће да пише „без дуга“. Пар дана касније је извукла графикон својих финансија... дуг упорно пада током године, улог видидљиво расте (мало је застао пар пута, нпр кад се порађала). Извукла се отприлике у време кад је он умро, четвртина дуга је био његов студентски, потом отписан. А и кућни трошкови су се преполовили, трошили су око 1000$ месечно, сад око 250. Налази ствари које је он куповао па није користио или држао сакривене; још толико има што је купио, мало користио па баталио, ако није то и већина. Али у збиру од имовине је имао кола, рачунар и гомилу алата за кола. Што ће можда једном моћи да распрода.
Био је чудан. Из наше културе се не може појмити како они мисле. А има знакова да му родитељи нису много другачији.
Правимо резанце, за супу, шпагете итд, да имамо кад буде пуна кућа. Заузмемо кујну на пар сати, па онда целу велику собу, на једном каучу се суше док радимо, на другом једну или две ноћи сушимо готове. Нема шансе да ћемо то радити кад кућа буде пуна, зато сад, унапред.
Коначно сам одржао реч и кренуо да се возим по 30-40 минута после посла, бар док се посао завршава по дану. Можда ћу тада окачити и оно кинеско ђубре од светла са четворостепеним прекидачем, где четврти степен, гашење, не ради. Морам да га отворим и извадим једну батерију. Обично клиснем до бусодрома, где ваде семафоре и праве још једну окретаљку. Биће изгледа огромна, судећи по томе колико копају. Премештају и говновод и још неке цеви, јер би попуцале кад би сви они камиони кренули преко њих. Туд иде главна бе маршрута за камионе који неће да плаћају путарину на главној а (Ниш-Београд-Суботица-Пешта). Шкљоцам.
Спомиње се: Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), на енглеском