01-XI-2018.
Данас је стигао тај бивши трактор, екстрактор. Она га је склопила, тј уштекала где шта дође, убацили смо му точкове, и онда је поново урадила душек у жутој соби, онај фушерај од пре неки дан је оставио превише, ма као да нису ни радили. Кад је завршила, изгледало је као да се није четворо деце упишало на њему десетине пута. Ма као нов.
Сутра је на реду саксо.
Најзад дошао Борче вечерас. Испало му сочиво из наочара још 15-IX-2018. па га она сутрадан нашла. Неки дан потом зове он да види да га нисмо нашли и баш се обрадовао што јесмо, трифокално је и зајебано да се направи, и сразмерно и кошта. Покушао је да довуче и Вецу али она има породични распоред... родило се прво унуче, има сад три месеца, па је она имала грипу, па ћерка, па је требало зет да дође (тера камион за неку фирму у Словенији, као што многи раде, а не зарађује баш као што се прича, и издржава још и родитеље, добро сад само кеву) али му се променио распоред па није. Тако је Борче дошао сам.
Попили смо неколико - кајсију, па тутифрути, па је питао за вишњу, причали много о баш свачему. А јесте вазда био досадан, од основне до апсолвирања, у говору је увек имитирао погрешне комичаре, али сад како је деда и удовац... све се то некако слегло и сад му добро стоји. Некако. Што рече Драгана, „ожда кажеш да је напокон постао фрајер“.
Спомиње се: 15-IX-2018., Вера Стојановић (Веца), Драгана Витас, Малиша Борковски (Борче), саксо, фрајер, на енглеском