15-IX-2018.

Још један годишњи матурски парастос за IV5пп у Петерхиду. Нешто мање људи (Драгана, Мјежац, Бајло, Чомбе, Сташа, Манџа, Мима и ја), али најзад дошле и комшије - Жуца, Борче, Гаша и касније Јозда.

Кренуо сам рано, тј пре 9, па сам стигао у Роду да узмем пиво, киселу, још пластичних чаша, тоалет папир. Онда у Плусмес (наша омиљена месара, где ради Кечигина бивша и где нас знају) за конкретно - смесу за ћевапчиће, нешто шницли (свињски врат, ал' су имали само кило ипо, па ајд још толико крменадле, што сам после нашао да потиче од карбонада... угурано да звучи швапски ал' да почиње са „крме“). Звао Драгану да се нађемо у месари, ал' смо успели да се мимоиђемо јер сам изашао на задња врата, ка паркингу, у сокаче где је Змај. То се брзо рашчистило, па смо се одвезли до Петерхида. Кад смо стигли, све сам се преслишавао да нисам нешто заборавио, те тако нисам чуо да ми саксо пишти да угасим фарове. Стигли смо комотно рано, остали су дошли сат касније.

Новости... Мјежац закачио рак плућа али изгледа боље него икад, осим што му је отекао зуб. Убрао сам му лист боквице, рекао му да сажваће и држи 20 минута на зубу. Не знам да ли је послушао, али на каснијим фоткама није отечен. Донео је литар своје дуње, а литар наше вишње и ону дуњу што нам је донео муж Јацин (све у нади да ће се попити... пробао сам зимус кад су донели, и данас опет, добра је али нешто чудна... мора да су то ти кетони и алдехиди). Он је пио своје цео дан, уз нешто помоћи других, и није звучао ни упола пијан. Јунак.

Мимина кева није само сенилна него и непокретна, већ неку годину. Она још ради (у машинској - Дуца се пензионисала летос), пази мајку, што је главни разлог што не долази од 2012. Изгледа да је дипломирала још касније него ја (као и Жуца) па би пензија са годинама старости али не и стажа била драстично мања. И још је радила у том грађевинском једанаест година, од чега другу половину на пола плате или мање, док су чекали да се стечај заврши, а сад се пензија више не рачуна из најбољих пет година од последњих двадесет, него из укупног просека. Јебигица.

Јозда је испуцао својих петнаест минута кад је тражио да му вртимо „Црне лептире“ у круг, што не само да му је омиљена, него канда друге ни не зна/не памти. Исти као за свој 18. рођендан, са ког се сећам само да се та песма вртела десетак пута. Нестало му је струје у колима, па смо бар 15 минута расправљали да ли би вредело да се погура, а онда га на гурку упалили за два минута.

По Мјешца дошле жена и свастика (од тетке), да га возе назад у Нови Сад. Очигледно га обожавају. Ни речи о томе колико је попио.

Похваљен сам као кувар. Ајде, бар као роштиљџија. Испало све како треба.

Отишли су брзо после 20:00... мада су се нешто спомињала ћебад и ноћење. Ех. Бар се овог пута и нисам нешто напио, пијуцкао сам преостале четврт литре вина док ме поветарац није расхладио. Онда сам отишао унутра и прешао са ручних цигарета на стари Лаки Страки, што смо купили ко зна кад (деси нам се скоро сваке године по једном да нам понестане). Срећом, лептоп који сам донео за свирку и да терам фес је био Наново, па ми је од Лене на њему остало доста видеа, па ајд да гледам нешто. Пробао „ај ти руљу“ скоро шест минута. Момци, ако је ово вама комедија, ај прво научите да глумите, а нађите и писца. Прешао на рестартованог Шерлока, није ни лоше, само се тешко разуме шта кажу, направљено или за кућна тзв. позоришта, или за слушке, а не за мале звучне кутије. Ал' сам се бар успавао.

Спомиње се: 01-XI-2018., IV5пп, Гаврило Ташков (Гаша), Драгана Витас, Душица Тошин (Дуца), Живана Арматовић (Жуца), Живко Мједеница (Мјежац), Змај, Јасмина Сентовић (Јаца), Јелена Средљевић (Лена), Јован Зданић (Јозда), Јошко Чобзанин (Чомбе), Малиша Борковски (Борче), матурски парастос, Мерима Табарски (Мима), МПСШЦ (машинска), Наново, Ненад Бајло (Бајло), Нови Сад, Петерхид, Плусмес, саксо, Славољуб Мандић (Манџа), Станоје Сердаревић (Сташа), Таса Раденков (Кечига), ћевапчићи, фес, на енглеском