05-XI-2018.
Пробудио сам се на време. Још смо спавали на каучевима, као и претходне две-три ноћи, док нам се душек сушио након што смо раставили кревет, однели горе (у бившу Ленину собу у северном углу) и она га опрала новим бившим трактором (ака екстрактором).
Комби је лепо ишао, чак и оно кроз Београд (у ствари Земун и Бежанију) је прошло глатко. Није жустар као саксо, али је ладно стигао где треба, и на време.
Авион им је каснио само 9 минута - време је сувише лепо, оваква суша се не памти, ал' је дувало. Слетање је објављено четири минута касније, и тада је стигао и Милан - био неки чукарац па је наишао на застој. Лена је послала неколико порука док су се искрцавали, па смо знали да треба да купимо киндер јаја (забрањена у САД, опаснија него АР-16).
Дечија седишта не леже баш, комби је прављен пре стандардизације прикључака. Тешко је било да се притегну. Нина је пиздела што сам узео такву крнтију*. Некако смо се спаковали и стигли кући. Последњих 30км ми се на тренутке спавало. Ваљда врућина и што је последња кафа била мала и пре два сата.
Клинке су преслатке.
Тражио сам три техничке дрангулије да ми донесу, и све је стигло. Звучни преклопник да пребацујем излаз из Змајчека са звучника на слушке и обратно (око 10$); даљински за еос70 (око 15$, има га и за 6 али ова два су купљена у Манили), и замену за декомп: цимет. Тих дрангулија овде нема (мада сам даљински видео три године касније, ал' не знам где је купљен), а малог Ејсера бих можда и могао да нађем овде ал' нисам имао живаца. Нисам нашао ништа такво, а најсличнији њему је био доста слабији али штогод скупљи. Сви ми кажу да сам одлично прошао овако.
Спомиње се: декомп, еос70, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), саксо, цимет, на енглеском