04-I-2019.

Посетио Арпику у болници. Овог пута сам стигао тачно где је био - прекјуче смо сви чекали и чекали и покушавали да сазнамо где је сад, најближе што смо чули је било „није више у интензивној а још није на кардиологији“, са све препуштањем везе на погрешан локал, вратима која се не отварају итд па смо одустали, а он је тамо стигао још цео сат касније. Овог пута сам отишао сам и правио му друштво док нису дошли Боба и Силвија са децом и донели му две сарме.

Понудио сам да платимо операцију у приватној болници, понудио му да користи сакса докле год му треба - имамо комби и бициклове, кола нам и не требају толико. Понуда је на столу, ал' каже има прво да прође шурнаест прегледа док дође дотле, а средио је и папире да добије три недеље у Нишкој Бањи (где је она радиоактивна вода). Видећемо.

У остелим вестима, Лена и Милан су набавили Апија. Обоје програмери, па су се лако договорили за име :). Договорили са станодавцем да склони лепи тепих и још нешто осетљивијег намештаја и сад је стан прилагођен за живот са псом.


Спомиње се: Апи, Арпад Гунароши (Арпи), Добривој Гунароши (Боба), Јелена Средљевић (Лена), Милан Настић, саксо, Силвија Умљанић, на енглеском