Мислио сам да помогнем око организације сахране, али Драган и Боба су све средили. Моје је било да нађем место за даћу. Прво сам проверио Дебелу мачку, јавила се Смиља на мобилни и то одмах, али каже продала је и прешла у Београд. Има још кафана са тим именом, исто код Еве у кући, али не зна каква је. Покушао код оне фенси кафане код Фабрике станице (Бечкерек), где су јесенас држали онај дечији двођендан, кажу има места али је у суседној сали дечији рођендан а преграда пропушта звук. На крају изабрао Банатску кућу, што је на крају испало одлично.
Касније поподне отишао да поседимо. Седео сам тамо док је на окупу била само породица, укључујући бившу, тј. Вишњу, која је по обичају послуживала из сенке, нечујно износила кафе итд, и њеног сина (никад званично усвојеног, те је примао очеву војну пензију до деветнаесте). Сад треба да батали посао затворског чувара и да оде у Словенију да вози камион, исполагао је стручне испите, само чека радну визу. Утом је баталио и посао дрвосече - а има доста дрвећа по авлијама, које треба оборити прецизно, јер је близу кућа, могао је од тога да живи ал' му је тешко било да то ради.
Био је и Драган са Силвијом; његови родитељи остали у стану са децом. Милена је била стално тамо, а родитељи (можда само отац?) су навратили. Касније је дошло још пријатеља и комшија, а ја сам отишао око 21:30 (само две ракије ал ме дркнуло). Таксиста из наше улице, питам за Тику, јел' још вози камионе по Словачкој. Јок, каже, схватио је да је матор за такав живот. То је требало пре дваез година, не сад.