31-XII-1974.
За дочек идемо код неке њене колегинице с факса. Видео сам је пар пута, била чак једном у гостима, а навратили смо и ми до њеног стана. Цимерка јој је нека плава Словакиња, са врло секси ногама али опаком нарави, натуштена а не разведрава се. Вазда намрштена и заједљива и само чека да уједе.
Мислим да смо отишли бусом до ње, а онда пешака тих пар километара до главне станице. шинобус је кренуо око 16, колико се сећам, и трајало је уобичајених два ипо сата да стигне. Разговора се слабо сећам, осим да се нешто нисам сложио са Гаријем око Стонса - ценим ја њих и знам доста њихове музике, али нисам довољно нервозан да би то била моја музика. Већ сам био за Џетро Тал до балчака, исто јако склон и ЕЛП, Кенед Хиту и Гес Хуу - па онда нешто празних места, па Цепелин, Дип Парпл и још неки. Е, да, испало смешно кад сам Рудолфу објашњавао реч шинобус... јер шина је немачка реч.
Стан је у некој старој кући близу центра, са високим плафонима и молерајем који се не да сакрити. Дочек је био онако, као и сваки, уз шесторо људи који нису знали осморо осталих није боље ни могло. Већини је било супер да имају четворо странаца, нека су двојица и пајкани. Олет је деловала мало изгубљено. Рудолф рече да је недавно абортирала, била је на пилули али је нешто сјебала стомак и повратила, и то изгледа и пилулу, па је растурила и циклус. Ништа хирургија, ово је било "усркано кроз сламчицу". Ал' она је и иначе вазда мршава бледа и има зајебаног очуха који је држи строго, што она опет изврдава кад и колико може. Није здраво.
Ујутро су они ухватили воз кући, а нас двоје исти онај шинобус па до Фабрике станице.
Спомиње се: Аријан Ферсхор (Гари), дочек, Николет Сметс (Олет), Рудолф Охснер, Фабрика станица, шинобус, на енглеском