04-V-2019.
Отишли смо, са оба возила, до Лене. Ја возио комби, Стенли сакса. Деца, свих шесторо, су се одлично забављала на игралишту испред њене зграде - све те љуљашке, клацкалице, тобогани. Апи је имао ону трубу око главе, управо су му одсекли палчеве на предњим шапама, па да не грицка ране док скроз не зарасту.
Лена, Милан, Стенли, Неша, ја
Виолета је стекла најбољу другарицу заувек за тај дан, клинку која је питала „мама, што ова девојчица има косе очи“ кад ју је видела на суседној љуљашци, па онда удри у причу. Чак јој је и нацртала нешто на поклон.
Отишли смо опет на Талију, најмањи и најнеотменији сплав на Сави, где је јеловник кратак али све добро на њему. Суботом посебно пасуљ. Раја је трчкао около, радио своје стрипове, Апи углавном био под столом (довао га Милан мало касније, ми колима он пешке, није далеко, можда 20 минута хода). Штогод облачно а изненађујуће добро светло, сви смо се нашкљоцали (мада Го није ни понела свог канона на пут, каже телефон исто добар а много згоднији). Пасуљ одличан, близнакиње вежбале кашике, ал' уживале и оне.
У повратку смо мислили да је Виолета хтела у сакса са Анитом а Неша са Рајом, или неку другу комбинацију, што није ишло. Негде на Бежанији смо стали и ђорали се деце - Анита и Неша су мењали кола.
Спомиње се: Анита Џенифер Бергер (Анита), Апи, Виолета, Горана Средљевић (Го), Јелена Средљевић (Лена), Милан Настић, Ненад Бергер (Неша), Рју (Раја), саксо, сплав, Стенли Бергер, на енглеском