09-V-2019.
Негде у Египту или Емиратима. Скулптуре... обратити пажњу.
Суез је или на турнеји или обучава нову клинику да користе Федс. Богатија клиника, ко би рекао баш на арапском полуострву. Свет је скренуо.
Ваљда последњи састанак орг комитета за 45. матурски парастос. Судећи по фоткама (из нокле Е5, без блица, доста шмрљаво), ту су Борче, Драгана, ја, Јозда, ваљда Жуца и још десетак из других гимназија.
Кафе Ренесанса на штрафти је у неком малом тржном центру. Ту је некад била Форумова књижара и још једно дућанче, па је изашао пропис да морају да се сачувају спратне куће у строгом центру, а приземне могу да се руше, па је ту сазидана ова стаклара. Има ту пар дућана и бар једна услужба за мобилну телефонију, и неки бутик страга, па и Монгол тамо има радњу. Кафе има одељење до улице, али главнина му је на спрату. Веце је заједнички за све, па би био отворен за сваког, а пошто у целом граду нема јавног вецеа (у ствари има један, 50м даље, уз водоторањ, ал' не ради одавно), имају браву на шифру. Раније би се шифра добијала уз фискални рачун, ал' то су променили јер су многи остављали рачун на столу, па било ко може да га покупи и оде на спрат да пиша. А управо то кафићи на штрафти гледају да избегну - не желе да постану јавни вецеи. Шифра је сад *нннннн#, али тастатура је у два усправна реда дугмића а нисам понео наочари. Цедуљице са шифром стоје у пепељари на шанку, само узмеш, одеш до краја ходника, откуцаш шифру... е цврц, замало да се упишам. Играју бројке пред очима, погрешим, откуцам # уместо * итд. Једва некако на време. А напољу пада киша. Кад је Драгана рекла да кренемо, хтео сам да одем још једном, јер је била нека збрка па ми је келнер донео два пива, ал' нисам осећао неки притисак па сам прескочио, а и нисам био рад да се опет зајебавам са тим вратима.
Кад смо били надомак Леснини, већ је био неиздрж. Отишао сам горе код ње и седео сат ипо, навраћао два-три пута до купатила. Попили пар ракија. Причали о... макарчему, ко ће се сетити.
Кад сам кренуо кући, киша се још није ни смањила, па сам још једном оточио у неком мрачном буџаку бусодрома. Тамо ионако никог нема. Носио сам старе Компако ципеле, ноге мокре. Тј суве унутра у ципелама, али ногавице мокре до колена.
Спомиње се: 01-XII-2023., водоторањ, Драгана Витас, Живана Арматовић (Жуца), Жика Шашић (Монгол), Јован Зданић (Јозда), Леснина, Малиша Борковски (Борче), матурски парастос, нокла, Суез Лима, Федс, штрафта, на енглеском