13-V-2019.
Атмосфера претходна два дана је била... онако. Деца углавном океј у собама или шетњи, али ручкови уопште катастрофа. Раја и Виолета не умеју да се понашају за столом, једу само хлеба из средине и разбацају по столу. Виолета приде има навику да одлута, не гледајући где су остали, а Нина је бар једном попиздела што је нисмо чекали (а ми смо тад носили близнакиње, а оне се много боље понашају кад не виде маму, док се не ужеле сисе). По њеним речима, ово јој је досад најгори одмор.
Бар су нашли слатке кроксике за близнакиње, налаз дана. Го је, пак, купила пакло балона, па је у нашој соби била велика журка са балонима, таман кад нас је сустигла киша.
Скоро да сви станемо у слику...
Данас (касно) преподне, још увек облачно али суво. Стали смо негде пре аутопута, попили кафу, оточили. Кад смо силазили са аутопута, сишао сам ка Земуну а не ка Сурчину, па смо ишли 200м у погрешном смеру, налево круг... и опет стигли код Лене већ око 14:30. Онда ручак у брзождеру у Стајићеву, исто где смо и 24-IX-2018. и ту нас је сустигао пљусак. Одседели смо то на тераси, уз лесковачку пљескавицу од четврт киле, деци сладолед и шта су већ хтели. Преосталих 10км до куће смо се пробијали кроз завесу од кише.
Спомиње се: 24-IX-2018., Виолета, Горана Средљевић (Го), Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), Рју (Раја), на енглеском