17-I-2020.: Први френдз парти
(... 2 речи...)
План како да проведемо зиму се напокон остварује. Хтели смо то још пре дочека али се исподогађало, па ајд сад. Два дана сам зивкао Драгану и Борчета да дођу и пробају нову кајсију, па испало вечерас. Доћи ће таксијем (он живи два ћошка од Леснине а она у њој) па да могу да пију.
Прошло је одлично, стигли су на време, чантрали смо вазда, попили покоју. Општи је став да је кајсија од 2019. некако боља него 2017. Можда је до пектолитичког ензима који смо почели да стављамо од пола сезоне, разграђује пектин и ослобађа још шећера и којечега. Видећемо кад дођемо до првог балона, ово је из другог.
(... 32 речи...)
А, да, пушило се унутра. Откако је Нина дошла са децом, не пушимо у приземљу. Није баш строго правило, више онако у начелу, тераса је ту близу. Увече, нарочито сад како је зима, напољу је баш хладно па пушимо горе, у тој недовршеној предњој соби.
Све скупа добро је испало, свима се свидело, па је неком (Нина?) пало на ум да бисмо могли овако у круг, на шта Драгана одмах рече „онда следећи петак код мене“, и тако је то почело. Након три-четири пута ће се усталити као френдз парти.
Спомиње се: дочек, Драгана Витас, Леснина, Малиша Борковски (Борче), Невена Средљевић (Нина), френдз парти, на енглеском