13-II-2020.: Други двођендан
Звао јуче Прлеског. Прво се није јављао. Сат касније јесте и каже још су му мајстори по радњи, молују и неће бити готови још неколико дана. Сад извини али немам где да радим.
Шта се може, узме и замеси торту. Торте, две исте, нешто мање. Са по 20 јаја, као у оном легендарном вицу о некој жени из Чурде („био је тако леп и добар... имо је дванес јаја...“). Пар минута сам помагао да умути жуманца, остало је сама. Наравно, рецепат је скинула са мреже, тј нашао сам га па јој читао наглас, и онда урадила отприлике како каже. Наравно, ставила је само трећину шећера и ту се зајебала, требало је четвртину или петину. Што народ луди за шећером... Нови штапски (океј, штапни) миксер из Лидла добро ради, чак је направила мајонез за руску.
Испало је да ће гости доћи после пет, значи око шест, ајд' да изведемо девојке у шетњу, има кад. Не може бицикловима, гуме су још издуване од последње вожње до мале станице. Држимо да је то неко урадио у насумичном бесу према свима, мада такви обично направе јачу штету, не зајебавају се са ситним рупицама од којих издува преконоћ.
Дакле, у колица. Мало се већ теже маневрише, предњи точкови не закрећу ваљано јер им осовине нису усправне, оквир није ваљано затегнут. А и оне су нешто отежале, мада кантар не каже - Санда још увек има око 10кг а Линда 9,5, као и прошлог месеца.
Наручио сам роштиљ од оног брзождера што нам је успут кад идемо на башту - кило ћевапа, кило ражњића (живинско бело са сиром, умотано у сланину), две киле мешаног, знамо колико гостију имамо. Без салате, имамо руску. За сваки случај, исецкала је једну ћасу лука, обичај је да то иде уз роштиљ, и онда испаде да то нико није ни пипнуо. Руска је била савршена.
Очекивано, први гости су стигли око 18 - Драган са оцем (кеву болела глава), Јагода и Стојан, Боба и Милена. Лена и Милан су стигли који минут касније. Изнео сам најбољу лањску кајсију (и превише уживао у томе па нисам доливао осталима довољно брзо, после ме прекорела). Добар разговор, врлудао између кулинарства, мреже, програмирања, успомена, догодовштина. Све се рекло и ништа довршило, како и треба.
Деца, свих шесторо, су се проводила у (бившој) жутој соби, нарочито са великом лоптом за јогу, кад већ нема тобогана. Или би се поређала на кауч и дохватила контролере па удри.
Па су онда изнете и торте.
Спаковали смо четвртину једне да Лена понесе, и колико смо већ скупили јаја. Сланину ћемо други пут.
Спомиње се: Добривој Гунароши (Боба), Драган Умљанић, Јагода Умљанић, Јелена Средљевић (Лена), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Милан Настић, Милена Пожарић, Прлески, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Стојан Умљанић, ћевапчићи, Чурда, на енглеском