21-VI-2018.
Касно поподне причали са Нином. Близнакиње пузе по дечијој соби - има леп плави плишани тепих, и леп поглед на палубу и двориште, откако су тамо извадили прозор и ставили терасна врата. Гомила добрих снимака (екрана).
Шминка се фасада пиварине зграде
Грозно сивило се увлачи свуда
После смо отишли у град да се нађемо са Арпиком у Занатлији. Нашкљоцао се успут, добре ноћне. Арпи није много каснио, а за касно смо се и договорили, око 21. Поседели смо пар сати уз две туре пива. Није баш расположен, компликује се развод. Вишња превише тражи, оно што је апила из куће (фрижидер, перилицу, шпорет, каучеве, чак и сточић) уопште ни не броји, хоће пола куће и штогод приде. Силвији стигао резултат од последње анализе, између позитивног и нејасног, па га је то још утукло.
Разишли смо се око 23:30. Није нам се ишло право кући, па ајде пар стотина метара дужим путем, поред Леснине. Ћошак пре ње је Шанта, сад је већ четврти власник и трећа фасада, а сад има и напоље да се седне. Па још два пива тамо. Ту сам нашкљоцао још снимака - зелениш, којим је тераса одвојена од коловоза, се некако фино слаже са светлом од семафора - и још снимака столова одоздо, као што сам већ снимао другде ове године: хоће да мазне најпростију конструкцију за баштенски сто и клупе, па да то направи. Сва она машинерија за обраду дрвета и скоро два кубика дасака стоје и чекају, па што да не.
Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), Вишња, занатлија, Леснина, Невена Средљевић (Нина), Силвија Умљанић, Шанта, на енглеском