Под један, прошла је суша. Пљуштало добро данас, пар пута. Виолета напокон устала на време, обично би заспала ујутро и будила се увече, а Раја исто то само сат раније. Њихов дан од 25 или 6 (до четири) сати се најзад ускладио са нашим, па смо отишли да јој купимо бицикл за рођендан. После ручка смо се паркирали у комби и отишли до истог дућана где су она и Лена купиле бициклове пре скоро десет година. Дућан је одмах до Јасминине апотеке (још увек затворена и непродата). Узели смо јој бицикл, ал' онда су и Линда и Санда хтеле по један, па на крају и Нина - па, кад већ тако мало излази, бицикл би могао да помогне.
Док смо били тамо прође још један пљусак. Дечије бициклове смо стрпали у комби, а Нина се својим одвезла кући. Класика, контраш, кочница у задњој глави, без мењача. Бар има ваљане кочнице напред, и светло на ледовке са скоро нормалним прекидачем - има два положаја (светли, жмига) а за гашење држи 4 секунде. Бар задње има нормалан прекидач, а не ону лудају са осам положаја (светли, шест жмигања, гаси) (:челоклеп:).
Увече смо се опет скупили код Драгане - једанаести френдз парти. Отишли пешке, као и увек, и први пут стигли неколико минута пре Борчета. Први пут да није имао анегдоту о Пикасу, ал' смо бар чули опширну причу о његовој тетци у Скопљу, како се он мучио да говори македонски најбоље што уме, па му она после каже да је лингвиста и да га је цео дан проучавала. Јер говори дијалекат застарео пре педесет година.
Улазимо у форму са пићем, мада су њих двоје прешли на вино, ал' држали су корак. Разлаз у пола два.