Главна проба за приредбу за 29. у Змају. Један са гитаром (касније математичар, свирао са Аџом једноо време, био другар са Стрлетом у Бостону или тако негде, умро око 2012) је био много нервозан и грешио често, очигледно под тремом, први наступ.
Покушао сам да се умувам да будем завесар - у средишту догађања, и још ће Слађа да буде конферансије, а онда испало да нема завесе. Нешто су покварили кад су је пролетос паковали, нема кад да поправе гарнишну. У међувремену, боље погледао Оли Боја и установио да има још да порасте, у свим правцима. Јесте занимљива, ал' још није девојка.
Двајшестог сам изабран за председника омладинске организације, што ионако обухвата само осми разред и не значи баш ништа. Цела зборница је једногласно желела да ме натера да се шишам (опет). И мог главног глумца. Може, али после приредбе. Шта ће да нам раде кад се појавимо тако у свечаној прилици, да направе сцену?
Испало је да сам се и овог пута провукао. "Берберин почетник, не смем да га пустим да ради шта још не уме" и слично просеравање. Иза сцене је све скупа било забавно... Ту сад фали страна прескочена на преснимку, даље пише "...а Оли Бој мртва ладна завуче два прста у шољу и извади лимун".
Онда смо изашли и на улици видели неку бабу са дебелим цвикерима како тера шпедитер, канда 40кмч. Било нам лудачки смешно.